Учитељ

988 | ЗАБАВА И ПОУКА

Уступам му мој разред, јер су мојм ученици мирни, — али. под. погодбом, да их не бије... Окретоше тамо – амо, нуја не ноу“ стих и узех његов разред. ;

Тота дана предвече то исто дете, које. Русев_ онако немилосрдно изби и које се зваше Недељчо, начини страшну погрешку. Како нисмо имали школског послужитеља, то смо остављали децу да чисте школу и да секу дрва. Остављали смо по тројицу. Ред је био и. на Недељча. Пошто су почистили школу, почели су да секу дрва. Она друга двојица уморили се и сели. Недељчо их. _ звао да му помогну и у томе се завадили. Недељчо за тим ди5 тао секиру и замахнуо на једног... Да ли нехотице или је баш. __хтео, тек једноме пресекао опанак и повредио жилу.. Дете пи снуло; људи дотрчали и избили Недељча...

; Сутра дан тај догађај страшно о И Севана И Ђу. ___ сова... Треба га истерати из школе — рекоше. 1 ; Разуме се ја се не сложих с њима. И зашто дајсе сложим» Шта смо чинили за његову поправку, те да га истерамог Та треба само онв истерати, који се не могу никако поправити. ___Ја се дуго мислих шта да чиним с њим и кад би предвече · _ нођем, да му видим укућане. Путем га ухватих за рукуфи нешто ми хладно паде на срце... Погледах га, а срце ми се стеже у гру"дима. Он беше дете од 9—10 година, мали, плећат, ну мршав = "сам костур: Коштуњаво лице било му је као испијено, бледо; широко чело обележено преко средине једном браздом; обрве као опале — од нечистоће, а очи — беху два велика, црна и влаж- · на ока, с тужним и забринутим погледом... Беше бедно, жалосно.

"обучен! Овде — онде висе дугачки дроњци, а испод њих вири прљава, гадна кожа, изложена зимско! студени...

Уђесмо у једно каљаво двориште и по том у тесну. јадну · колибу — без и једног прозорчића. У једном ћошку било је на· бацано неколико черги; на једној дасци, полици, поређано неколико земљаних чанкова. На широком огњишту горела је ватра и уз њу метнут лонац, у коме се нешто куваше. Пскрај огњишта _ седео је муж — домаћин, од 30—85 година и жена — домаћица Покрај њих седело је двоје нејаке деце. Муж имаше изглед пијанице, а женино пак лице беше израз муке и. зловоље... Ја их _испитах о свему: бејаху сиротиња с мало земље, једним волом и кравом за упрезање. Имали су били седморо деце, ну живо је

__било то, што гледах поред њих.. Недељчо је био сестрић дома-

чићин, а остало је у њиховој кући по рођењу као ираво сироче