Учитељ

978 УЧИТЕЉ КАО вајник

Кад учитељ одслужи свој рок у сталном кадру и положи испит, предстаје бити војник ст. кадра; и прелази у резервну редовну војску, а за тим у Ги Џ позив народне војске, где му се одреди служба према служби у ст. кадру.

Са иступањем из ст. кадра и ступањем у резерву, као и из резерве у [и П позив, учитељ као војчик ступа и у неке тешкоће, које, врло често, доносе осетне штете и школи и њему:

Као резервиста и војник [и П позива, учитељ остаје и даље под свима обавезама војничким. Дужан је на сваки позив да следује без поговора. Јер је од позивом одређенога дана војник под заставом, који подлеже свима прописима војничким. као и војник ст. кадра. Дакле, са ступањем из ст. кадра у резерву и даље у [и П позив, дужности му војничке остају исте, као што горе рекох, јер је војником у ст. кадру био само за то,

„да се за ту војничку дужност оспособи, те да је може за све време те обавезе корисно вршити.

Но у резерви, ко иу [ и П позиву, за учитеља нема

опредељенога времена, кад ће бити позван на редовно веџбање, већ позиву мора да следује, па било то и за време школскога рада. Да се на то пази, ја не бих ни имао повода да о овоме. говорим. Но на то се не пази. већ се напротив баш највише у радно поба и позивају на веџбање. Тим позивањем највише се штети школа, један од најјачих стубова отаџбине, а за тим и учитељ. Веџбањем самим, пак, добија се мало. Онај учитељ,

"који се веџба са оружјем, мало нешто и добије -- окретност и _извеџбаност у руковању са оружјем; а онај — а већином су такви — који је без оружја, као што су комесари, писари и

т. Д. ништа не добијају, већ само парадирају. а је, пак, очигледна

Има начина и пута, да учитељ веџбањем више отаџбини користи, и да се невремевим позивом не штети школа и учитељ.

Ја ћу да покушам, да у том погледу изнесем неке своје мисли, које неће бити на одмет никоме, а најмање ономе, који води озбиљну бригу о напредовању своје отаџбине.

Кад, дакле, на учитељу и као резервисти и војнику Ги _ позива остаје обавеза редовног веџбања као и осталим грађанима, онда би у интересу школе и у интересу отаџбине и ње_них осталих. грађана, ако не у интересу учитеља, требало обра| тити пажњу на двоје: прво, на време, кад треба учитеља звати на веџбање; и друго, на рад, који учитељ за време веџбања ваља. да врши.