Учитељ

б РУСОВЉЕВА ПЕДАГОГИКА

индуктивни метод, основан на искуству, на проматрању чињеница и радњи, него строго логично мишљење савршенијега дедуктивнога метода. Он сам назива свој метод „током природе“) и под тим разуме метод, који иде поотупно према природном развитку и узрасту појединог лица, и према томе примењује потребна средства. Његов

је начин излагања, дакле, прогресиван, он иде упоредо

с развијањем, и говори најпре о поступцима у првој години живота, за тим у детињству до 12. године, после од 12. до 15. године, и најпосле у младићском добу од 15. до 24. године; уз то додаје у петој књизи поступке код женскога васпитања. Тај начин излагања није, дакле, везан за одређене главне појмове, као што се то захтева при дедуктивном начину излагања. На Русовљеву педагогику и не треба примењивати строго научно мерило; али за то се ипак морамо придржавати одређених, научно оправданих гледишта при излагању и оцењивању исте. Та гледишта сад ћемо овде да утврдимо.

Прву полазну тачку нашли смо већ у несумњивој потреби васпитања. Већ себични интереси, по начелу борбе за живот, натерују пре свега родитеље, да помажу слабом, _малолетном детету, у коме они, тако рећи, продужавају свој живот. Ну још више захтевају ову васпитну помоћ од одраслих моралне побуде, а нарочито осећање доброте. — Дете треба, дакле, да се васпитава, — али заштог и како Другим речима: шта је циљ и каква су средства, васпитања 2 Ово питање мора педагогика да реши; она се према томе дели на двоје: на педагошку телеологију и на педагошку методологију.

1) „Емил“, стр. У.'