Учитељ

РУСОВЉЕВА ПЕДАГОГИКА 11

каже Русо. А то је баш основни појам за разне позиве. Али Русо наглашује поглавито Физички рад, ручни рад, земљорадњу и занате '), јер то је најближе његовом идеалу природнога стања; ну не сме се потцењивати и духовни рад, који је много тежи, а неопходно је потребан за на-. предак човечанства. — Што се тиче одређивања релативнога, задатка женскога пола, ту важи потпуно ова Русовљева изрека: „природни је задатак жене, да буде мати“ '); при васпитању девојака. у зрелом добу треба да се узме у обзир, поред апсолутних васпштних задатака, још и овај релативни задатак, који се оснива на природи. —

Тиме је задатак васпитања довољно објашњен. Русо пмаћаше пред очима два идеала: |. идеал природнога, човека или независнога лица — на супрот наопачким односима тадашњега друштва (особито на супрот празним конвенционалним Формама, на супрот префињености, која, је владала у круговима Францускога племства, и на супрот неморалности, која владаше у дворским круговима); 8. идеал моралнога друштвенога човека, — и овај идеал као да је надвладао. Он је морао признати потребу друштва, нарочито у погледу на напредак културе и цивилизације, п морао се томе потчинити. Он је одбацио друштво, "а ицак га је волео, и. то човекољубље, које се нарочито у његовом делу: „ХМопуеПе Нејојве« показује тако чисто, тако племенито, с толико пожртвовања, — као најлепши идеал пријатељства, та несебична љубав према људима влада ипак, кад се све заједно узме, у његовом животу и у његовим списима, и ако ту има доста противуречности. Према томе је неправично, кад се Русовљевој педагошкој телеологији одриче свака вредност, као што н. пр. Раумер, у евојој религијској ревности, пореди Рувовљевога природнога човека са животињом, у којој нема ни трага. „Богоподобија“, религије и познавања природе“ |).

5) Стр. 86. и 87. — >) Стр. 536. 5 К. с. Каштет, безећлећје дег Радасолк. 1, 5. 11.