Учитељ

19 РУСОВЉЕВА ПЕДАГОГИКА

бодна интелигенција. Али баш то га и чини човеком, што он не остаје само при томе, што је вама природа од њега, начинила, него има способности да се с помоћу свога разума врати назад к ономе, што је природа о њим раније учинила, да дело потребе претвори у дело свога, слободнога. избора и да физичку нужност подигне до моралне нужностик |:

Ако се даље запитамо, у чему се састоји морална, нужност, доћи ћемо на садржину појма о врлини, коју Русо није научно развио, али је за његову одредбу дао доста материјала. Његова полазна тачка при тој одредби састоји се у начелу савести, која се састоји у нехотичном одобравању или неодобравању добра и зла“). То је у главноме исто начело, од кога полази и научно-идеална етика, која на тај начин налази пет првобитних појмова о односима човечје воље, који сви заједно, чине идеал врлине, п који се могу и код Русоа показати. Те су етичне идеје: унутрашња слобода, савршеност, доброта, право и правда. Идеја унутрашње слободе састоји се у сагласности хотења, с етичном увиђавношћу, идеја савршености у јачини воље, пдеја доброте у несебичној и незаинтересованој оданости према добру људском, идеја права у мирољубивости насупрот свађи, идеја правде (накнаде или правичности) у допадању враћенога, доброчинства или кажњенога. злочинства '). — Ове идеје представљају највиши циљ, апсолутни задатал живота за све људе без разлике, како за појединце тако и за друштво.

Од тога се разликују релативни животни смерови, који се односе на разне врсте позива. "Само су апсолутни циљеви прави васпитни задаци; али ни релативни задаци нису искључени, него се баш подразумевају у идеји савршености. „Рад је неопходна дужност друштвенога човека“,

5 Џеђег Фе азензеће Етлећипа Јег Мепзећеп. Огшег Влег. — 2) Ем., стр. 258.—60. — 3) За ово се може наћи потврда у „Емилу« на странама: 48., 49., 952. и: 458.; 424. 60., 182., 190.—91., 818. и 486. 63. и 929.. 205. и 254.