Учитељ

ШТА МОГУ УЧИТЕЉИ УЧИНИТИ ЗА НАСТАВНА СРЕСТВА 18

само на једно уво уђе, на друго изађе; а што се каже и покаже, то не ветри лако. Па кад је то тако код људи, како је тек код деце; — Док код људи често треба, код деце се мора увек и казати и показати, па тек да она разумеју и упамте оно што уче.

А показивање то врши се разноврсним наставним срествима. Што више наставних срестава, што бољих наставних срестава, то ће и настава бити разумљивија и лакша; а у настави ми се и морамо старати, да на што лакши начин што више и боље децу научимо. Јер, она је настава најбоља, која најлакшим и најкраћим начином што више пи боље децу обучи.

Важност наставних срестава толика је, да би се о том имало да говори много, врло много. Али то, мислим, није потребно чинити овде, где су радници, који не само теорћски знају, него су се већ толико пута и на практици уверили, да без наставних срестава, учитељ само намучи и себе и ђаке своје, а опет му је успех сумњив и несигуран. Та и народ наш појмио је важност помоћних срестава у раду, кад је створио пословицу: Без алата нема ни заната.

Па ипак, и ако школовани људи знају и виде, да се без наставних срестава не може у основној школи радити с успехом, и ако и нешколовани знају пословицу: без алата нема ни заната, опет наше основне школе, не само да немају довољно наставних срестава, него се пре може рећи, да их просто. немају.

Баш пре кратког времена један странац, учитељ, посетио је Београд и замолио је мене, да му покажем неколико наших основних школа. У свакој, рекао би ми, да му покажем наставна срества. А шта сам му могао показати; — По коју подерану мапу, рачунаљку руску, негде словарицу, штицу и шрајберове слике. Ништа друго. А, молим вас, то су школе у престоници Србије, пред очима највише просветне власти. Шта онда остаје за школе у унутраш-