Учитељ

А

14 ШТА МОГУ УЧИТЕЉИ УЧИНИТИ ЗА НАСТАВНА СРЕСТВА

њости; како ће бити снабдевене оне, које су спале на милост и немилост каквог неписменог сеоског кмета% Но ипак за многе наше школе обично се каже: имају сва наставна срества, имају све што им је потребно. Тако се обично каже, а у ствари на прсте се може набрајати све то, што те „снабдевене“ школе имају. Џа је ли то довољно — Узмите наш програм за основне школе, разгледајте како је велики и разноврсан; а имајте на уму, што мало пре рекох: да се деци мора не само казивати него и показивати, да се показивање то врши наставним срествима, па онда реците, имају ли наше основне школе сва наставна срества, има ли која од њих све што је за на наставу потребног Не, не, сиротне су наше школе од горе до доле. А оне тако сиротне не могу и не смеју остати. Оне и не морају вечито сиротовати. Има пута и начина да им се помогне. Како и на који начин, то је задатак овој расправи и овом данашњем договору нашем.

Да бисмо ово питање што боље и правилније расправили, потребно је да се прво запитамо: где је узрок, до кога је кривица, што су наше основне школе тако оскудне у наставним срествима 7

Кад школа нечег нема, код нас се обично баца кривица само на школску општину. Каже се: неће |а негде и не може) школски одбор да купи. И то је истина; али — само у неколико је то истина. Није кривица само до општина и школског одбора. Није

Кривица је и до оних који су удесили тако, да се сама ошштина стара за школу своју, кад се зна, да општине саме негда немају и немогу да набаве све, што школи треба, а негде не разумеју шта школи треба, те не чине ни оно, што могу.

Кривица је до надлежних већих власти, које не настојавају, да општине снабдевају своје школе наставним срествима.