Учитељ

30 проти 4 о

добио и прво школовање. Учитељску школу је свршио (1844—18148) у Плауену (Плавни) са одличним успехом, и одмах је постао учитељем основне школе. После две године учитељевања, полагао је други учитељски испит, који је више практичке природе, а по том је отишао на лајдишки универзитет, где је (4851 и 1852) слушао: математику, природне науке, историју, философију и стране језике. За овим је положио испит за ректора, па се вратио у учитељску службу, у којој је остао, у разним местима, 6 година (1852—1858). Тада се поново врати на лајпцишки универзитет, где је (1858—1860) довршио своје Философске и педагошке студије. У јесен 1860. постао је подректор реалке, која је била спојена са гимназијом, у Кемницу (Каменици) у Саксонској, где је остао пет година. Кад је, 1964. године, била у Кемницу скупштина саксоноких учитеља, држао је он на њој предавање, у ком је први пут изнео на јавност своје мисли о преображају саксонских основних и учитељских школа. Предавање то имало је огромнога успеха, и Дитес је постао чувен и виђен у педагошком свету. Услед тога је одмах идуће (1865) године, по смрти Карла Шмита, позван у Готу, за директора, учитељске школе, добив и звање школског саветника. Три године доцније (1868) буде Дитес позван у Беч за директора. бечког Педагогијума, т.ј. више учитељске школе, који је тада баш заснован. Каб директор Педагогијума у Бечу остао је 14 година, и у то време развио је највећу делатност како на књижевном пољу тако и иначе. Од 1870. до 1878. био је члан земаљског школског савета за Доњу Аустрију, а од 1873 године био је неко време у аустријском рајсрату посланик за трећи округ града Беча, где је више пута врло оштро и врло енергично захтевао преображај школа у слободоумнијем духу, и побољшање стања. учитељског. Услед жестоке борбе са католичким свештенством најзад је, 188! године, дао оставку на директорство, _и тиме завршио своје практично делање, па се повукао у