Учитељ

ДРЕ РЂРИР ИХ ЉЕЕО 31

миран живот, где је, радећи непрестано на књижевности, провео пуних 15 година, све до смрти, која га је задесила 3. маја ове године, у Бечу, у 67-ој години.

Књижевни радови Дитесови многобројни су. Први његови радови: уПав тепзећПеће Везуцафзет, зује ез рзусћоТоелвећ ха егКкјагеп ипа радасогвоћ апзгариаеп ве1<. (Човечја. свест, како се психолошки објашњава и педагошки развија) (1853), и »„РПаз Аеће оће, пасћ зетет етсепааћећеп СОтипдаугевеп ипа зетег радаегогвећеп Ведешипо“ „Лепо, по суштини и педагошком значењу) (1854) — продукт су његових првих студија на лајпцишком универзитету. Оба су ова дела награђена.

У ова два дела, а нарочито у оном првом, налази се програм будућег рада, овог великог педагога. — У делу „ЏЉег ВеНејоп ипа геће. Мепзећепћ ипе“, 1855, (О религији и религијском васпитавању) износи Дитес слободоумне своје мисли о религијском васпитавању, сматрајући само ону побожност као праву која потиче из осећања којима је подлога морал. У делу, пак, „Ма јећге дЧез Могаћзећеп ипа КипзЏећге Чег тогаПвећеп Егдећипо“, 1856, (Наука о моралу и вештина моралног васпитавања) износи он своје мисли о моралном васпитању. — „Стипаав Аег Еглећипез- шпа Опфегтећјећге“, 1868, (Основи васпитања и наставе) у ком је делцу укратко изложена цела васпитна наука, чини почетак његових најважнијих књижевних радова за време директоровања у Педагогијуму, који су му стекли светска гласа. А то су: „Сезсћећје дег Егдећипе апа. Јев Џпеггјоћ!а“, 1870, (Историја васпитања и наставе), »Ргакшзеће Гогке, 1871, (Практична логика), „Бећгђисћ Аег Рзусћојогје“, 1872, (Психологија), „Мећофк дег Уојкавеће“, 1874, (Методика народне школеј. Доцније је сва. ова дела скупио у једно велико и назвао га „Зећше Фет РададодЕк“ (Школа, педагогике), које је до 1880. доживело већ три издања.