Учитељ

ЗО | ПР. ФРИДРИХ ДИТЕС

Ово Дитесово дело, бечки Педагогијум, јесте у истини прави педагошки Факултет. И, заиста, већ је више пута до сада покушавано, да се он присаједини универзитету као педагошки факултет. Али, пријатељи овога важног завода противни су томе, што би онда пропала сва данашња његова практична страна, која му даје оригиналност и уздиже му углед, а место ње би преовладала теоријска страна; учитељи, студенти тога Факултета, добивали би какве звучне титуле, али би излазили са мање практичног духа и стварног наставничког образовања.

Својим педагошким и Философским начелима највише је се Дитес ослањао на Философска начела, Бенека, а својим практичним радом у многоме се је угледао на Песталоција. и Дистервега.

И ако се начелно ослањао на Бенека, који је философ Хербертове школе, опет је Дитес, нарочито у свом часопису „Педагогијуму“ водио врло оштре препирке са хербартовцима, осуђујући, сасвим умесно, њин претеран Формализам, њине настране погледе о концетрацији наставе и о „културним ступњевима“ у настави, о једностраној цељи васпитања, о особитим школама за сваки друштвени сталеж, итд. Због овога је од хербартоваца, а нарочито од цилероваца, страшно нападан па и лично грђен.

У верској настави захтевао је да се у осн. школи, не предаје ни једна религија, већ да се из свих религија на свету одабере оно што је најздравије и најморалније и из хришћанске, и мухамеданске, и јеврејске, и будајистичке вере итд., па да се то предаје свој деци. Због овога захтева био је од католичког свештенства страшно нападан и гоњен, и јавно, путем штампе, и потајно, путем дошаптавања, због чега је најзад морао дати и оставку на директорство у Педагогијуму, ако није хтео да буде узрок разорењу свог сопственог дела.

У школској политици је захтевао аутономију школину. Школа је важна установа за, усавршавање друштва, стога,