Учитељ

НЕШТО О НАРОДНОМ ШКОЛОВАЊУ ЗА ВРЕМЕ ТУРАКА 87

Кад би човек само прошао селима пиротског округа у срезовима: власотиначком и лужничком, и видео њихов географски положај, могао би врло лако доћи до закључка, да ту народ никад и не помишљаше на писменост, у оно доба, кад се с друге стране о његовом знању не могаше водити никаква рачуна; могао би помислити, да ту и нема писмена човека, да се ту никад није ни мислило о писмености и о школи. — Забаченост, одстрањеност, брдовитост и непроходност ових крајева чини такав утисак, да човек мисли, е је овде била искључена свака помисао на школовање.

Међу тим није тако. У срезовима: власотиначком и лужничком, народ српски лод Турцима, остављен сам себи, вођаше рачуна и о својој писмености и школи, кад год је могао то чинити. У својим селима ствараше по својим појмовима и разумевању школе, у којима се омладина учаше књизи. И стварање школа у тима крајевима после ослобођења није новина.

Истина, између школовања под Турцима и данашњег школовања има грдне разлике. Ну ваља имати на уму, да је школовање под Турцима резултат схватања непросвећеног роба, а данашње: творевина напредне и просвећене мисли слободног ослободиоца.

Кад се отпочело школовање у пиротском округу, шта га је, и којим поводом, подстакло, не знам; али што сам сазнао износим, јер иде у прилог разумевању и проучавању идеја нашега народа, док под туђином беше.

Ево мојих бележака:

За време Турака, у пиротском округу, поједини имућнији и _разборитији људи доводили су у своју кућу или у своје село писмене људе, да им подмладак књизи науче.

Ти учитељи беху обични сељаци, који су се у вароши или ма где научили нешто мало писању и читању. Научивши тако по што, онп су се враћали својим кућама: или као свештеници, или као обични сељаци и настављали свој сељачки живот, или су се »„ценили«“ (погађали) за учитеље, Често (или још боље обично) су се поред учитељства бавили и земљорадничким пословима. Ако су знали занат радили су поред учитељевања још и свој занат.

Онај који би довео учитеља у своју кућу, погађао би се с њим, па би поред своје деце, довео још које туђе, те су заједнички учила, док не „изуче«“. Или су неколицина најимали учитеља за своју децу, или га је село погађало и т.д.

У овим се школама учио: Буквар, Часловац и Псалтир. Узраст ученика био је различит, а учили су колико је ко хтео.