Учитељ

38 НЕШТО О НАРОДНОМ ШКОЛОВАЊУ ЗА ВРЕМЕ ТУРАКА

Учитељима се у почетку плаћало врло мало, често пута по 180 гроша годишње и храна. За тим је „ајлук“ растао, док у последње доба, пред ослобођење, није порастас и до 800 гроша на годину.

(мео сам с ума разабрати: у које је доба године почињало штколовање, т. ј. кад је настајало оно, што бисмо ми сад назвали почетком школске године. Ну, по нечему ми се чини, да се и овде почињало учити обично с пролећа. као што то беше обичај и по другим неким местима, где се полазило у школу обично од чистог понедеоника. — На једном часловцу који видех у Великом Боњинцу (срез лужнички) нашао сам овај запис: »днати се кад заучи Вукаин Иовић часловац у 25. фебруар на 1876 год. да му е срећно, амин. Писа. Николча Поповић у Боњинце“. Учитељ у Великом Боњинцу Цона Данчуловић, како је сам написао на једном типикону, погодио се за једно лето усереч од марту первога“.

У Црвеној Јабуци (срез власотиначки) постала је школа овако:

Неки Петко Илић из Црвене Јабуке, био је нешто имућнији и отреситији човек, па како му је од прилике 1859. или 1853. године један син био стигао за књигу, науми да га књизи научи. — Пре тога неки Станоје Крстић из Црвене Јабуке учио је књигу у Пироту, јер у Црвеној Јабици дотле не беше школе, па дошао својој кући и наставио свој сељачки живот. Њега погоди Петко Илић да му учи сина. — Примио га је у кућу на стан и храну, и плаћао му још по 500 гроша на годину. — Петко је био допустио још, да се поред његовог сина уче у Станоја и друга деца из села, али она нису плаћала ништа. — Станоје је предавао по причању једнога ђака те школе: Буквар, Часловац и Псалтир. Он је учитељевао свега две године, па је после тога радио земљорадничке послове као и други сељаци.

1854. године покаже се у Црвеној Јабуци на месту Јасењу, где се дотле вро десетак — црквина (прича се да је то био остатак манастира светог Јована). Од тога доба почну сељаци из Црвене Јабуке и из околине долазити црквини, да у молитви утехе и помоћи траже. То буде разлог, те сељаци направе сеоску кућу, где би се народ кад црквини дође, на случај рђавог времена склонити „могао.

Стојан тада већ није био учитељ.

_ Поменути већ Петко Илић, да би изучио четворо деце из своје куће, оде у Трн, под којим беше и Црвена Јабука и погоди за учитељи Цону Данчуловића (који се презивао још и Танчић и Станко"вић, а обично су га звали Цона Даскал), који је био родом из села Зелени Град код Трна.