Учитељ

4) НЕШТО О НАРОДНОМ ШКОЛОВАЊУ ЗА ВРЕМЕ ТУРАКА

Поп Раденко погоди за тим за учитеља од прилике 1843. године неког Јована, родом из Лесковца. Јован је био по занату конопчар. У Стрелац је дошао да ради свој занат. Како је био писмен погоди га поп Раденко за учитеља. Јован је учитељевао у сламној кућици код цркве (доцније је на истом месту начињена нова боља, школа) три године, па пошта га отпусте настави у истом селу свој конопчарски занат. Одатле је отишао негде у Мораву, и тамо је и умро.

После Јована погоди поп Раденко за учитеља неког Миленка Поповића из Великог Боњинца. Овај се Миленко учио у Нишу. Био је учитељ у Стрелцу 6 месеца, а после је учитељевао у Великом Боњинцу.

За овим се зна да је био учитељ неки Гача (Ђорђе) Николић из Ниша. Гача је био учитељ око 1854. г. У цркви Светог Успења Богородице у Стрелцу Гача је записао на једном апостолу својом руком ово: „Сен апостолђ на храмљ пресвету: Богородицу у Стреламљ, 20 мартђ 1858 л5то. Писателђ учителђ Гача Николићљ Нишки“.

Гача је био учитељ 3 године. Доцније се запопио. Као свештеник био је са станом у Нишу, а парохија му је била у Међурову. (Као свештеника звали су га и поп—лисица). лужничком, округу пиротском. У својој четвртој години возраста беше са оцем својим дошао у Нишу, гди је две године са оцем својим провео, и доцније у Орбију прешао у селу Рипањ, округу београдском, гди се је такођер две године бавио. Једног дана отац га поведе у Београду, на колима, и кад су већ у варошу ститли, оставио та беше у једној меани. Но он тек онда бејаше на својих 7 година. Па како не беше видео други пут тако велику варош, упути се у улицама, ту у једну, ту у другу, и тако загуби механу, да се врати. У то време неки човек, видећи га, да је стран, поведе га собом у манастиру Раковици, два сата растојање од Београда, и ту га остави код калуђера. Отац његов ако и да га је тражио на све стране, ал забадава, није га могао наћи, нити о њему што год разумети. Тек после три месеца дозна да се налази у манастиру Раковици. Дошавши му отац у манастиру, нађе та, и хтеде га собом повести, но он молјаше отца да та остави, пошто му је са свим добро у монастиру, и да ће овди моћи научити читати и писати. Отац му се преволи, и остави га у монастиру. После пеколико тодина Раденко совршено је изучио Часловац и Шсалтир. Те тако ту до 20 годишњу возраст проведе као послужитељ монастира, тди је за оту време изучио сво црквено богослужење, као и остади свештеник. За дивно чудо, да је био за време бављења у монастиру толико омиљен, да га калуђери нису од себе одвајали. Ади на скоро у њему срце, да посјети своје родно место. И тако крене св са својим оцем и братом у своме селу Стрелцу. Ту се на скоро свештеничког чина (прими), гди је како у своме селу, тако по ближњим селима провео 48 година као свештеник, пбучавајући народ у вери хришћанској. И доиста през времена свештенства његовог, у оне тужне дане, у којима крајевима још је била тирјанска рука владала, наш свештеник Раденко поднео је доста ведиких мука и невоља, јер

~“