Учитељ

НЕШТО И НАРОДНОМ ШКОЛОВАЊУ ЗА ВРЕМЕ ТУРАКА 41

После је био учитељ Тонма Поповић из Трна. Жив је јоши сад. Живи у Пироту.

За тим Јован Здравковић из Стрелца.

Ђура Николић из Трна.

Ђура је учитељевао око 10 година. Сад је црквењак у Трну. Плаћа му се, веле, 200 гроша на месец, те и пева у цркви.

Цона Данчуловић из Зеленог Града, кога упознасмо као учи-

теља у Црвеној Јабуци. У Стрелцу казују, да се Цона одликовао“

тиме што је био јако наклоњен Србији, те је набављао српске књиге, нарочито народне песме. Цона је дошао у Стрелац 1872. године, као што казује запис на једној „Ирмологији“ у цркви Светог Успења Богородице у СОтрелцу: „Аопде Цона Даскал на лето 1872 месец мартђ 19 денљ. Писеиљ“.

У селу Злокућану (срез лужнички) начињена је црква 1846. године. Пошто је црква начињена, начини се и црквена кућа, у којој се отвори школа.

Који беху први учитељи не могох разабрати, јер у Злокућане и не свраћах. Ове пак податке о школовању сазнадох у селу Столу, које је у близини, од једног старог свештеника, који знађаше казати о учитељима само то, да су били већином родом из истог села, м да су се школовали у Пироту, :

У Злокућанској се школи плаћало учитељу по 25 гроша на једног ученика годишње. те је учитељу падало од прилико 300 гроша на годину.

Ова је школа трајала све до ослобођења ових крајева од Турака.

је увек тужио за ослобођеном Србијом, и Бога молио, да доживи онај радосни дан, и да види његово отечество, да се саједини са мајком својом Србијом. И заиста Бог му је услишио молитву, и он је видио своје родно место ослобођено, на

пре две године смрти своје. Он је увек био непоколебим и бранио је до последњег

часа своје стадо од сваког зла и нападаја. Оваком доблестном свјаштенику и служитељу олтара Божијег, нек му је вечита слава! Свјаштеник Раденко за време своје свјаштеничке дужности, он је још и ове велике заслуге и успомене оставио, и то: у селу Стрелцу подигао је шркву и школу, а тако исто н у селу Отудену, које и данас постоје. Он није жалио труда, само да би могао унапредити све оно, што је било корисно за његово стадо. И тако 1879 године преставио се у вечност, у свом родном месту на својој 68-тодишњој старости. |

Слава му! „По емрти својој оставио је два сина по имену Глигорија и Ђорђа. Данас су обојица свештеници“.

И сам сам распитивао о животу и раду пок. Раденка, Гмитровића, па оно што сазнадох слаже се потпунце са овом записаном биограсијом његовом. Сахрањен је код цркве стрелачке са источне стране.