Учитељ

Н= о

НЕШТО О НАРОДНОМ ШКОЛОВАЊУ 3А ВРЕМЕ ТУРАКА

У Великом Боњинцу (у срезу лужничком) била је школа у црквеној кући доста рано. Не имађах времена, да о овој школи много сазнам из казивања старих ученика.

Колико знам овде је био учитељ. Миленко Поповић, родом одатле из села, с ким се упознасмо као са учитељем у Стрелцу.

Године 1877. овде видимо као учитеља, познатог нам већ Цону Данчуловића. — И овде је Цона о себи оставио писана спомена. У пркви Светог Николе у Великом Боњинцу, на крајњем листу једног „Типикона“, нашао сам овај запис: „еФнатњ се како ла Цона учителљ бе вђ Боншнце Велико на 1877. годато 28. апрвл!. Шогоди се за едно лћто сереч одљ марту первога па до идушцаго Гмитровога дана, ову горе шеану годна за плата, и погодба беше за 660 гроша, и тој време беше почела Росји сосљ Турцпо да буде у ратљ“.

= На другој једној прквеној књизи стоји запис у коме „Цона одђ Зелени Градђ“,учитељ моли свештенике цркве боњинске да га помињу при служењу Свете Литургије.

О овоме Цони хоћу још да напоменем да је знао, да повезује црквене књиге у кожи.

Ово школовање за време Турака било је' веома примитивно и врло просто. Сем читања и по нешто мало писања, од других знања није се износило друго ништа из ових школа. Па и оно што се научило било је скоро ништавно, толико ништавно, да се многи своје писмености стиде. Било је случајева, да се школски одборник, који се за време Турака учио у овим школама, стидео потписати се на уписници као присутан испиту, изговарајући се да је неписмен, и ако други тврдише да је писмен. Натеран да се потпише, једва је

уздрхталом руком могао написати неколико грубих слова, као знаке свога имена.

____Овде хоћу да саопштим и казивања неких свештеника о своме школовању за време Турака:

Тодор Станковић, свештеник из Стола (срез лужничкиј, запопио се 1852 године. Ево шта ми је казивао о своме школовању. Своје учење отпочео је у манастиру Светог Јована у Бугарској, а завршио га је у Пироту, где се учио 4 године. — Тада, је у Пироту био учитељ неки Пејча, који је имао на 500 ученика. Њему је плаћала црква пиротска 2000 гроша на годину. Ну Пејча није могао учити сам толике ђаке, те поставе још два млађа учитеља. — Доцније је постављен и трећи грчки учитељ.

Неће бити штете ако напоменем још и ово: