Учитељ
58 с
НЕШТО О НАРОДНОМ ШКОЛОВАНУ ЗА ВРЕМЕ ТУРАКА
Пре запопљивања, владика Нектарије правио је као некакав испит над кандидатом. Ну тај је испит био више Форме ради, Питао је да му кандидат чита по што год на памет. Овај је обично читао: »оче наш“ и „помилуј мја Боже“. Нектарије је био Крк ле није много ни разумевао, а био је већ и стар те није ни обраћао пажњу на одговор. Главно је било да се плати парохија. И то је сав испшт. — Поп Тодор Станковић платио му је-за 51 кућу у селу Столу и Вави 2500 гроша. Други свештеници плаћали су још више. Један свештеник из Трна платио је за парохију истом владици 7000 гроша.
Михацло Поповић, свештеник из великог Боњичца (срез лужнички), који се запопио 184!. године казивао ми је ово: у младости својој био је 2—6 година мутавџија, па је са заната побегао у Ниш, у школу. Тада је био учитељ у Нишу неки Спиридон пз Србије. Овај је учитељ имао још двојицу калфа, јер је било 320 ученика, _ Учитељ је имао од сваког ученика по 3 гроша на месец али је калфама сам плаћао по: 30 гроша месечно. — У овој се школи учио: Буквар, Часловац, Псалтир, Месецослов, Катихизис м Требник. Ко добро учи може све то да изучи за 4—5 година. — 1839. године побегне због чуме учитељ Спиридон. а дође неки Љубомир и Таса из Србије (а у Србију су дошли били из прека). Они су били учитељи око две године, па их истерају, јер нису били добри. Одмах после њих дође опет Спиридон.
() своме запопљивању прича поп Михаило ово: 1841 године дође мој отац у Ниш владици Глигорију (који је био родом из Знепоља из села Кожинца), и погоде се да ме за 700 гроша запопи. Владика је овако испитивао спрему и подобност каидидата: Кандидат чита или пева за певницом а владика слуша. Ако владика изјави негодовање, онда га попови овако окупе: „Може, може, млад је, ће се дотера, ће се научи, узми му паре!“ И обично га умилостиве. Најзад хоћу да наведем један пример, из кога ће се видети народни појам у пиротеком округу о учитељу и његовим дужностима, који у исто време показује и разлику између садашњег и пређашњег рада учитељева. у ј
_У селу Смрдану два часа далеко од Пирота, био је постављен после ослобођења тих крајева за учитеља један од старих учитеља из Србије. У СОмрдану је и за време Турака било школе. Народ је био навикао, да учитељ уђе у школу, кад се сване, а изађе кад се смркне, не одмарајући ни себе ни ученике никако, сем за време ручка. Нови је учитељ, по пропису, улазио у школу у 8 часова. Ово