Учитељ

БЕЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 67

жемо поделити у две групе. У једну долаве појави, који собом престављају живот човека инокосника, т. ј. човека какав би био да живи изолован, усамљен, као пустињак у шуми; у другу пак групу долазе појави, који искључиво друштвени живот човеков чине, Науку о првим појавима, узетим укупно, можемо назвати антрополологија; социологија је пак наука, која изучава друштвени живот човеков, узет у целини.

Живот човека инокосника чине телесни и душевни појави. Први су: варење хране, крвоток, кретање и др. и о њима говори Физпологија човека; други су пак осећање, уображење, страсти, мишљење, афекти и др. и о њима казује психологија. У овим двема наукама главна је садржина антропологије, науке о човеку инокоснику.

Психологија, како се обично у школама учи, говори готово једино о индивидуалним душевним појавима. Како се у човековом уму стварају преставе о предметима и појавима, како се груписањем престави стварају појмови, како бива мишљење, како постају осећања, како воља дејствује и др. — све су то друштвени појави, који бивају код сваког човека и које је сам, изолован од друштва, т. ]. све су то индивидуални душевни појави. Психологија, како се ова наука обично разуме и по школама учи, њих изучава; то је дакле индивидуална психологија.

Али има таквих душевних „појава, којих може бити само код људи који у заједници живе. Такви су појави на пр. осећање љубави према другоме, размена мисли и осећања говором, веровање да има виших бића, богова, осећање понизности и поштовања према заједничком вођи и старешини и др. То су колективни душевни појави. и они у заједници чине „душу гомиле“, како то зове писац дела, које хоћемо да прикажемо. Ових је појава толико, да се проучавањем истих једна засебна наука може бавити. То би била колективна психологија — део науке о друштву.

Појави што чине друштвени живот човеков у главноме су тројаки, према чему социологија у ширем смислу састоји се из три науке. На прво место долази душевни живот друштва, који проучава колективна психологија. Економски живот друштва, т. ј. друштвено добављање намирница, проучава народна Економија. На послетку долазе чисто и само социјални појави — разне установе, као што су породица, племе, народ, црква, држава, сталежи и др. Те појаве, 'институциони живот друштва, изучава социологија у ужем смислу.

И тако дакле психологија једном половином својом изу чавајући душу индивидуе, део је антропологије; другом половином својом, где јој је предмет психички живот друштва, улази у социологију (узету

Из