Учитељ

ој КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

"а ав Ми

ову науку у најширем смислу). Она дакле спаја ове две хуманитарне пауке, 1. је науке бузовеку (ћото) и његовом животу инокосничком и друштвеном).

Спис који приказујемо и сувише је непотпун покушај колективне психологије. Нарочито велимо унокушај“ с тога, што не само психологија, већ и остале науке о човеку и целокупном животу ње“ говом нису ни близу онако потпуно и тачно обрађене, као на пр. механика или Физика. А то у осталом никакво чудо није — човек је најсложенији створ у природи, и с тога је најтеже његов живот проучити. Све остало мање је компликовано од психичких и друштвених појава, и никакво чудо није што су сет. вв, природне науке развиле и усавршиле пре оних што проучавају човека и друштво људско.

(т. |. науке о свему осталоме, што се у природи ван човека налази)

Науке о човеку (антропологија, и социологија у најширем смислуј нису још довољно обрађене и сређене. Те су науке у зачетку, и много још треба радити дох се створе једноставне и системисане целине: антропологија (у ширем смислу), којој је предмет човек инокосник, и социологија (такође у ширем смислу), која проучава. друштвени живот човеков.

Поменули смо ово неколико речи само ради тога, да би читаоц добио неки појам о колективној психологији и положају, који она међу наукама заузима. Мислимо да је ради тога довољно. Да пређемо на саму ствар — да речемо коју о књизи, коју хоћемо да прикажемо.

На прво место долази „Предговор“ (стр. —6). Писац ту износи важност предмета, чије се студије прихватио. Напомиње како је уманија за великим реформама доносила велике несреће за један народ“, јер „установе и закони јесу манифестација наше душе, израз својих потреба“, док међутим „то, што управља људима, јесу идеје, осећања и обичаји, ствари које суу нама самима 9). Другим речима, у разним установама огледа се душа дотичног народа, и онда је сасвим природно да не може бити студије социјалних појава без сту"дије душе народа код кога су постале. Да би се дакле разумео економски и институциони живот друштва, претходно је потребна колективна психологија. ~:

Даље писац наводи, да се при овом проучавању „душе гомиле“ морамо ограничити на констатовање оног што видимо. Гомиле су бесвесне у радњи својој, али уп сама та бесвесност је можда једна, од тајана њихове снаге .. ·... Разум је у човечанства и сувише ствар нова, и сувише још несавршена, да би нам он могао открити законе о бесвеспости и, што је главно, заменити је“. (6). Другим речима,