Учитељ

ЕЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 69

дуго ће још бесвесне гомиле играти важне улоге у животу народа, и с тога је и практична потреба проучити „душу гомиле“.

После предговора долази „Приступ“ (7—17), у коме се у главном казује како ће историјски период, у који улазимо, бити „ера гомила“, да ће оне бити суверен који влада, да ће божанско право гомила заменити божанско право царева. По пишчевом мишљењу, модерни је век период прелаза и анархије — с једне стране се руше она религиозна, политичка и социјална веровања, из којих произлазе елементи наше цивилизације, а с друге стране стварају се нове погодбе за живот и за мисао, услед крупне индустрије и модерних открића науке. Гомиле се организују, осећају у себи нагон за рушењем овог што постоји, у души је њиховој нејасан идеал: да се друштво врати у стање првобитног комунизма. И с тога „познавање психологије гомила данас је последње прибежиште државнику“ (15), а овај спис „само је обележавање по једном још недарнутом земљишту“. (17). ;

Наши читаоци треба да имају на уму, да ово пише Француз о Француским приликама, које ни налик нису на прилике у којима чаш народ живи. Довољно је напоменути само толико, да је код њих на дневноме реду социјално, а код нас — национално питање.

Пада у очи да писац говори о важности психологије гомила а то је један део колективне психологије — само за државнике и законодавце. Међутим наука је ова веома важна и за васпитаче: родитеље и наставнике. Поглавито ови последњи имају посла са гомилама особене врсте. То су ђаци у школи. Кад је у друштву 6 друговима, ђак се друкчије осећа но кад је сам. Тако на пр.и најмирнији ђак, кад се нађе у друштву чија су осећања и страсти усколебане, буни се против свог наставника. Он сам то никад неби чинио, али кад је у друштву, онда опште осећање п расположење завлађује и њиме, Другим речима, кад је у друштву он није свој господар, његова је душа тада само део оне опште „душе гомиле“, која се образовала под извесним погодбама. Јасно се из овог види да је васпитачу потребно знање не само индивидуалне, но и колективне психологије. И с тога ову књигу, поред тога што и иначе има вредности, нарочито нашим учитељима препоручујемо.

После. предговора и приступа, писац прелази на саму ствар. Дело је поделио у три књиге, и садржину истих изнећемо у кратком прегледу.

У првој књизи писац казује какав је душевни склоп гомила, управо описује душу гомила. У овој књизи су четири главе.