Учитељ

~ у КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

наших санова учиниле су, те су народи створили све оно, што чини, сјај уметности п величину цивилизација“. (117). Даље писац тврди да „велики чиниоц напретка народа никада није била истина, а јест заблуда“. (118). Данас је, по пишчевом мишљењу, социјализам једна таква илузија. Трећи је чинилац искуство, које готово једино може да разори илузије, које су постале сувише опасне. Разум као чинилац овде готово никакве вредности нема. На гомиле се утиче само

дејством на њихова бесвесна осећања. „Оставимо, дакле, разум ФИ-.

лософима, али не тражимо сувише од њега да се меша у владавину над људима. Не разумом, већ понајвише њему у пркос створила су се осећања, као што су: част, самопрегоревање, вера, љубав ка слави и отаџбини, која су до сад била велики покретачи свих цивилизација <“ (124). |

У трећој глави (125—151) писац износи како треба применити покретаче, о којима је било говора у првој и другој глави, и ко их може у дело привести. Ту је реч о вођима и њиховим срествима за убеђивање. На првом се месту износи. који могу бити вође п какве су њихове особине. После тога, је реч о срествима, помоћу којих вође врше своју улогу. На послетку“ писац говори како је важан престиж (господарење неког лица или неке идеје над нашим духом) и како се задобија. () свему томе има исказаних лепих мисли, поткрепљених занимљивим примерима.

У четвртој глави (151—167) писац разлаже у колико су променљива веровања и мнења гомила. Има извесних општих веровања, која вековима трају и тешко их је искоренити; то су водиље једне цивилизације, она уносе неку оријентацију у идеје. А поврх тих утврђепих веровања „налази св један слој мнења, идеја, мисли, које се рађају п умиру непрестано.“ (159). Нарочито је данас велики број тих покретних мнења гомиле, с тога, што стара општа веровања ишчезавају, не дејствују као некад, што моћ гомиле, растећи пепрестано, све мање противотпора има, и што је џеома распрострањена штампа, која без. престанка износи гомилама пред очи најсупротнија мишљења. Услед тога су владе постале немогућне да

- управљају јавним мишљењем, а новине само понављају оне упопуларне“ идеје што већ струје у публици. „Прислушкивати јавном мишљењу данас је постало главно занимање и штампе и влада.“ (164). Напомињемо и овде, да Француз говори имајући на уму Француске прилике, | |

__ После претходне две долази трећа и последња књига, у којој је преглед разних врста гомила. ~ :

АЕ а А пазе