Учитељ
ИЗВЕШТАЈИ И САОПШТЕЊА 58
<
ИЗВЕШТАЈИ И САОПШТЕЊА
____~-_--_
Тамнава, 10 септембра 1896 год. — Кад се је уважено уредништво «учитеља» већ решило да уведе ову, по мом нахођењу, врло корисну рубрику, узимам слободу да му пошљем овај извештај о неким школским приликама у сресу тамнавском округа ваљевског.
Хајде прво о једној похвалној појави,
У селу Баталагама је четвороразредна неподељена школа. Ово је једина школа у целом срезу, која је снабдевена свим школоским потребама. За то бе има захвалити заузимљивом председнику те општине и вредним учитељима —— садашњем и пређашњем — те школе и њиховој слози и прегаоштву. Заузимањем овим установљен је у овој школи школски фонд, који сада већ износи 1668 динара. Новац је дат појединцима на законити интерес, па се од тог интереса, набављају школске потребно. Новац је сав дат поједницима а уз поуздано јемство, и то мање суме, те ако што пропадне да не пропадне много. Облигације су уредне и интерес се наплаћује свако пола године. О свему томе се води тачна књига. Та књига и све облигације поднете су на преглед овогодишњем школском надзорнику. Новац за овај Фонд прикупља се добровољним прилозима о св. Сави, завештањима итд. Сада има школа од овога Фонда. 200 дин. годишњега прихода. — Осем овога Фонда набављено је за школу, и једно мало добарце од 2 ентара земље. Општим кулуком та је школска земља заграђена и прериљана. Народ је, причају ми, веома радо радио овај посао. Пошто је земља урађена набављено је из шабачког пољопривредног добра неколико стотина, расадница шљива цепача («маџарака“) и њима је засађен већи део тог земљишта, а други, мањи, део резервисан је за виноград и за мали расадник америчке лозе. Кад ове шљиве и овај виноград стану на род и кад се из расадника стане издавати лоза, општина смера да приходима са овога добарца и онога Фонда издржава своју школу тако, да пе буде школског приреза, а опет да буде за школу све на време набављено. Осем тога ово ће школско добарце бити увор-добро целој околи, за гајење шљиве и винове лозе. јер ове садање расаднице нису напањци, каквим рђавим расадницама ћаш народ у овом крају подиже. своје шљиваре; већ су младице произведене из коштица. То је већ једна новина, за сељаке, о чијој ће се корисности доциније очевидно уверити. Осем тога у нашем крају ником ни на ум не пада да шљиве облагорођава навртањем (калемљењем), а расаднице са шабачког пољопр. добра све су облагорођене. Па и тиме бе ово добарце служити за узор, што су на њему шљиве посађене на прописном одстојању једна од друге, док их народ овога краја сади веома густо те добива и ситан род и мало рода. О винограду са америчком лозом да п не говорим. Ово добарце, које је сада само у зачетку, може бити полазна тачка за препорођај целокупне пољопривреде у овом крају, само ако њим буду руковали вешти, заузимљиви и несебични људи. Наш је сељак, као и сваки други бељак на свету, конзервативан према новини, те га је тешко наговорити да друкче што ради, но што су његови стари радили, Но пример је свуда свемоћан, па то он. може бити и овде. Осим тога, кад се