Учитељ

РУСОВЉЕВА ПЕДАГОГИКА _ 105

реси, који морају имати моралну, дакле васпитну садржину, онда ће се онај корак сам по себи учинити, чим придође веће искуство и чим се укаже прилика за, то. Тако, дакле, можемо посредно, преко мишљења, да утичемо на вољу, — и зато, с правом, можемо да говоримо о посредном и непосредном васпитању. Ми ћемо посматрати најпре непосредно васпитање.

1. О непосредном васпитању

Главни је знак непосреднога васпитања непосредни утицај на осећање и на вољу васпитаникову. Ну тај утицај може бити двострук: он може облагорођавати, а може само спречавати; тамо се тежи за непосредним моралним образовањем, а овде се само спречавају неумесне жеље, недопуштено хотење и забрањен рад; — о оном првом говори вођење (Каћгипе)') или непосредно васпитање у ужем смислу, а 0 овом другом говори педагошка или школска, дисциплина. Дисциплинска средства важе само за тренутак; она сама по себи не васпитавају, него само приправљају васпитање, спремајући потребан душевни мир, и потребан поредак; док вођење, напротив, има пред очима будућност, јер тежи за тим, да произведе моралан характер. — Тачнога разликовања дисциплине и вођења не можемо очекивати код Русоа; то је тек Хербарт научно утврдио. Али под тим гледиштем посматраћемо дотични материјал.

Што се тиче педагошке дисциплине, можемо разликовати двојака средства, којима се може постићи постављени циљ: прво, притиском на осећања васпитаникова, задајући му неке послове; друго, помоћу заповести, надзора, претње, казне". Али успех зависи од интереса рада. с једне стране и од аукторитета васпитачева и љубави васпита-

_ :) По Стоју, а Хасће по Хербарту. —— 2) Бгоу, Епсусорафе аег Раедаобезк, 5 102 ;