Учитељ

106 РУСОВЉЕВА ПЕДАГОГИКА

никове с друге стране. — Иста средства можемо наћи и код Русоа. Он препоручује, да се мало дете, кад плаче, расејава пријатним предметима, који падају у очи, али тако,

да оно не опази намеру расејавања ;) даље, да се уобра-

жењу младих људи даје посла у новим и интересантним предметима." Што се тиче кажњавања, он допушта само природне назне, које произлазе из самога рада васпитаникова и из физичких препрека) — ну то би могло бити врло опасно, те зато није педагошки оправдано. Даље, не може се одобрити ни то, што Русо одбацује послушност и аукторитет.“) Његово начело: „дџе Гепјалф пе [аззе еп зиг рагоје“ (да дете ништа не чини на саму реч) не може се никако применити на децу, јер је немогућно, да се за све, што чине и што треба да чине, наводе разлози и да им се то објашњава; а и сам Русо говори против резоновања, с децом. Напротив, могу се усвојити његови захтеви у погледу на управљање без прописа“) поштовање врлине у аукторитету,“) који он ипак признаје, на супрот ономе горњем своме тврђењу (истина тек око 20. године, где би управо требало, да аукторитет престане). Тако исто треба. усвојити овај његов пропис: „не забрањујте много, алим не опозивајте никад!“ „дДопустите с радошћу, а одбијте с одвратношћу; али ваша забрана не треба да се опозове. На тај начин навикавате ви своје дете на стрпљење, равнодушност, трегоревање и задовољство, па и онда, кад не добије оно што жели“.")

У погледу на вобење налазимо код Русоа, такође, многе“

напомене. Он схвата правилно основни појам истога, кад каже: „да би човек постао нешто, да би постао ја и да би остао увек у јединству, треба радити онако, како се говори“. „Човек треба у свима временима да остане исти“. » Неуредни људи мењају сваки дан своје наклоности, и немају

__ 5) стр. 86.,.87. = “) стр. 60. = 0 стр. 5 2 56515

1) Емил, стр. 35. — 7) стр. 201. — 37 етру 56. 5) стр 540 138.