Учитељ

144 ЗАБАВА И ПОУКА

== Па: 2 чије Су

— Је ли то наша јабука 2

— Није, него чича Мијина.

— Па како смеш млатити његове јабуке 7... Је ли ти он рекао 2 | | — Није... али како Ива...

— А... томе те је дакле Ива научио!... Па добро! Иди Иви п опет!...

Па се окрете од мене и оде у кућу.

Ја сам држао једну омлаћену јабуку у рукама, п кад она оде јабука ми испаде из руке. Не знам за што, али ја је не дигох, што бих у свакој другој прилици учинио, јер сам веома волео јабуке.

Потрчим у кући за матером, ал она ни да ме погледа. Тешко ми, грло ми се, купи, усне заигравају а очи сузе, али она ни беде!.... Као да и нисам ту, крај ње... Покушам да јој се умилим: отрчим у авлију те донесем иверја, оклањам столичице што беху на ПИР Пени 19 106 "може!.... Она ћути као заливена —- не види ме..

_Дође већ и подне она се још није ти Мислим се, Боже, мислим, шта ли сам то урадио да ме чак мати омрзне% Видим да је нешто због јабуке, али шта, је. то !... Па ја сам то и до сад радио па ником ништа...

И дође ми живот црн, несрећан. Желео сам да ме на једанпут снађе смрт једно због несреће која ме права здрава снађе, а друго баш због саме мајке да јој се осветим.... |

Једва у неке ето ти оца иде од суднице. Ја изидох преда њ у двориште и пољубих га у руку.

— ив био! А шта ти радиш% Зар ниси у мали... Баш си морао огладнити !....

То рече па. оде; у кућу. Ја пођох за њим али ми се нешто не даде. Постојим тако неколико тренутака, па се решим.