Учитељ

ЗАБАВА И ПОУКА 141

ш___________- а ________

— Отвори!

Отворим.

— Е сад пази! Ово је писмо а (ај. Упамти. Гледај · та добро!

Ја сам стојао и гледао.

— Јеси упамтио 2

— Јесам.

— Још гледај!

Ја сам гледао дуго и запазио сам га баш добро.

Ја затворим. Постоја тако неколико тренутака, онда, ми он рече да га опет отворим. Преврну неколико листова па рече:

— Нађи овде аз!

Ја нађох.

— Нађи још које !.... Покажи где год које има...

Сви се начетили око нас, а ја само показујем и вичем:

— Аз! Ево још једно !... Још једно!....

Он пун радости, очи му се засветлиле, а мени мило што сам му учинио по вољи, па бих до века само тај посао радио. .

— Е то си добро! Сад пази! Ово је 6 (буки)!... Гледај га добро!... Само добро!....

Ја сам гледао и буки.... И њега сам после тражио у књизи !....

Сва нам кућа беше радосна. Отац ме је чак пољубио, а мајка ме загрлила, па ме љуби и милује као да сам из туђине дошао. Отац ми је много говорио о књизи, каже: како је „књижевном“ човеку свуда лако. Није то ратар па, га убије киша, и мраз, и лед. Књижевном човеку његово знање не може ништа убити!....

И много ми је отац говорио о књигама. С неким поносом рече како ћу му ја читати велике песмарице, а он

ће позвати суседе да се наслушају што чули нису... 10%