Учитељ

190 РУСОВЉЕВА ПЕДАГОГИКА

вања, нити трајне пажљивости, да би могле нешто учинити у абстрактним наукама; а што се тиче физичких наука, оне су за онај пол, који је најактивнији, који се највише креће, и који је у таким приликама, да може највише посматрати; оном је полу одређено, да оцењује ствари у свету и законе природне, који има највише сила и који те силе највише употребљава... Човек ће знати боље да Философише о човечјем срцу него жена; али жена ће боље умети да чита у срцима људи, него човек. Жена мора дакле, тако рећи, да пронађе експерименталну науку о моралу, а човек је мора довести у систему. Жена има више разумности, а човек више генија; жена проматра, а човек пита ва узроке. Свет је књига за жене. Ако оне хр· ђаво читају у њој, то је њихова кривица, или их заслепљује ма каква страст. Међутим права домаћица и мати за цело није светска жена, јер она је у својој кући исто тако затворена, као и калуђерица у манастиру.“ Ова характеристика психолошких разлика женскога пола потврђује се у опште искуством. И „наука схвата мушку природу тако, да је саећетја рагђиз она способнија за остварење задатка ошште дидактике, а женску природу тако, да су, услед · физиолошких, психолошких и социјалних утицаја, у васпитању потребне не само модификације, него и ограничења обима и извршења тога задатка.““) Не узимајући на ум социјалне односе, који су за научну студију жена већином "неповољни, и не гледајући на односе, који стоје у вези са природним задатком жене, као матере,и који такође спречавају духовно развијање, — треба само обратити пажњу на ту чињеницу, да женски пол Физично и психично сазрева "раније него мушки под, и да он услед тога раније губи примљивост и интерес за егзактно, научно испитивање. Ово истраживање захтева знатно напрезање мишљења за

5 Стр. 363.—64. — 2) 5гоу, Епсудорафе, стр. 83.