Учитељ

РУСОВЉЕВА ПЕДАГОГИКА . 191

дуже време, а жене немају толико времена на расположењу, као људи, јер оне губе раније способност за образовање, и њихово се образовање раније завршује. Најпосле, не може се порећи одвратност жена према спекулативним наукама с једне стране, и јаче интересовање за оно што је практично, етично и естетично о друге стране; а Русо с правом захтева, да се ово последње нарочито култивише. —

Узимљући све заједно, што смо нашли код Русоа у погледу на облик наставе, морамо казати, да је распоред наставне грађе најслабији део његове дидактике, јер он се није побринуо ни за статични ни за пропедевтични распоред; с тога је и његова концентратија ·морала остати оскудна. Ну друкчије стоји његова методика. У њој је важно наглашење очигледности, примитивне пажљивости, логичнога памћења, чиме се одбацује досадни механизам, и обзир на индивидуалност васпитаника. Ову последњу Русо је нарочито истакао; његов је идеал чисто индивидуално васпитање, домаће образовање, због чега он одбацује школско образовање. Али он је при том заборавио, да се индивадуалност деце јавља највише у игрању и саобраћају о другом децом, чега нема код његова Емила. Кад се ово не би узело на ум, онда би се индивидуални

поступак у домаћем васпитању доиста лакше вршио, него · |

у школском васпитању; — али онда би требало имати за свако дете домаћега учитеља, нарочитога васпитача кроз 25 година, као што су то желели Монтењ, Лок п Русо. Ну по што то није могућно, то морамо из практичних и педагошких разлога признати потребу школа. — —

Тим осмо изложили и објаснили главна начела Русовљеве педагогике. Сад ћемо да дамо кратак преглед и општи суд о њима.

Завршни преглед.

Русо је делао негативно и позитивно, како на научном пољу, тако и на уметничком, тражећи, да се стара,