Учитељ

202 ЦРТАЊЕ У основној школи

Ту. Какво је данас цртање у нашој основној школи.

Овде ћу бити најкраћи, јер велим: да није ни приближно онако, какво би требало да буде. А најглавнији узрок тај је: што данашње цртанке ни најмање не одговарају захтевима методике овога предмета.

Да оне нису удешене ни за кога, а најмање за основне школе, нећу овде наводити доказе из два разлога: прво, што би се имало више мање неповољног рећи за обим њихов, за хартију, за сваку исцртану страну ит.д. ато би нас далеко одвело, а није ни задатак ове расправице, а друго с тога, што сви учитељи-це увиђају њихову непрактичност, поред тога што и не одговарају програму за тај предмет. : -

Пре но што пређем на излагање: какво може и треба да буде цртање у основним школама, изложићу овде неке напомене. Казао сам у почетку да свако има воље за цртање, јер га слике занимају, дакле и децу, а то вам је познато. Деца од 3—4% године, аи ра-

· није распознају лик детета од лика човека средовечна, лик човека од лика жене, и т. д. И ако је така слика израђена бојама, дакле приближније природи, то веома занима децу, а особито занимају децу — а и простији свет — слике обојене удречећим“ бојама. Овде је исти случај као код музике, где децу и у ошште свет неизвеџбаног слуха, привлаче високи тонови.

Гледајући радо слике, деца брзо хватају писаљку у руке, да праве гуске, куће, човека и др. Наравно да тај цртеж пре личи на збирку правих, кривих и мешовитих линија, но на предмет, које је оно цртало, али дете опет подскакује од радости, и свакоме врло радо показује свој цртеж. Оно гледа на ту своју слику вилце умним очима, т. ј. оно је створило у свести слику онога предмета, који је нацртало, гледајући је више пута — створило је појам о њем, пау том свом цртежу оно гледа животињу, (или шта је већ напрталој, онаку, какав му је о њој појам у свести његовој, а не онаку, какву је нацртао, јер цртеж и не представља ништа. А да на тај свој цртеж гледа умним очима уверићђемо се брзо овако: ту исту његову слику покажите му после неколико дана, али сасеците крајеве од "хартије, да се не би по хартији сетило (мнемотехничко памћење), оно неће онда познати ни да је то оно само радило, а камо ли, шта је нацртало. Или, ако неколико таких његових цртежа изнесемо после неколико дана преда-њ, и запитамо га, шта који цртеж представља, неће вам умети одговорити, и ако је пре те исте своје цртеже радосно свакоме показивало и на њима видело слике коња, тице (или шта је већ замишљало да цртаји т.д.