Учитељ

ЗАБАВА И ПОУКА 220

вољан: мени је било лако, а за децу је било од великога. интереса, _— било им је врло занимљиво.

М.ЉВ.

—— В--е—-————

ЗАВАВА И ПОУКА

и

(НАСТАВАК)

БЕЛЕЖНИК ЈЕДНОГ УЧИТЕЉА

И ако сам био књигу изучио опет нисам био укњижеван“ човек. Научио сам читати, ама нисам писати. Отац би ме радо учио ал ни он није знао. Он је с чобанима · научио само читати али писати није.

Срећом мајка ми је знала написати-свако слово. Била је то везиља што је у далеко није било, па је покојна. поша често призивала к себи због радова те је мајка од ње научила писати.

Сад ме узме мајка преда, се.

— Пази. ову шару!

И тако ја почнем учити писати. Отац ми купи таблицу и ја станем шарати. Него, није ми ни мајка свију слова знала те сам се помагао и с Букваром. Нека сам слова писао са свим натрашке, али сам их тек написао. Најпре сам писао слово по слово, па онда имена свију укућана, па онда речи.

Једног дана дође попа нашој кући. Ја сам баш писао.

— Шта радиш ти, шврћо 2 %

— Пише! — рече мајка с неким поносом.

— Пише 2 А кад је пошао у школуг

— Није још пошао, попо, него онако, сам.

— Дај-де да видим шта пишеш !..

Ја му додадох таблицу а он је стаде разгледати. Ја стао, оборио главу очекујући шта ће попа. рећи.