Учитељ

230 ЗАБАВА И ПОУКА

Кад тргох очи видех мајку како нетрепимице гледа у попу па не дишући очекује његову реч.

— Добро је! — рече попа.

— Јел баш доброг

— Добро. Већ би могао и на хартији писати само за, сад „по плајвазу“.

Е, ко би то опет... |

_ Мама Ћу Ја Ћу (и нашпартати и исписати. Нека,

дође које мојој кући ја ћу му послати !....

13 септембра 18%% године.

Прођоше три дана. Освану недеља. Отац као синоћ дошао из чаршије, а кад зазвони звоно на звонари он се диже цркви.

Мене мати лепо обукла и опремила па ми рече да не мдем никуд док отац не дође.

Одам ја по соби и чудим се. Сва се кућа узбунила као да је слава. Бата Иван заклао, уредио и већ наставио прасе да се пече, а жене по вући устумарале се: све нешто звече судови по кући. пи

Ништа.... Стојим ја и чекам, па кад ми већ додија, ја узех песмарицу па претурам листове, не читам, док се тек чу очев глас пред кућом.

Истрчим на поље кад тамо попа о њим. Потрчим руци.

— Жив био, ђаче самоуче! — вели попа.

Отац га позва у собу и одоше а ја остах на пољу. Не прође много а отац ме викну. Кад се одазвах рече он:

У__ Ходи овамо!

Уђем у собу а отац рече:

— Иди, кажи матери нек донесе оно па и ти дођи овамо !

Вратим се с матером. Она је носила нешто завијено у убрусу и спусти на сто. Попа разви убрус; ту беше један табак хартије савијен као пропис ишпартан и исписан.

па ВАСА,