Учитељ

ЗАБАВА И ПОУКА 231

(Отац се диже те са рава на коме стоји тамњан скиде пуно стакло мастила и орлово перо.

— Ево, попо! Купио сам ово срче мастила и однео ово перо да се зареже: кад почиње нек не почиње гушчијим него орлујским пером !....

Попа се насмеши, помилова ме по глави и рече:

Нека Бог да да му се и памет дигне високо као орао! Ходи овамо, Милане. =

Па ми даде перо, показа ми како се држи, како се умаче у мастило и упути ме — „водећи“ ми руку — како да пишем „по плајвазу“.... |

Онда се он измаче, а ја сам писао, полако, гледећи · да само што лепше буде.

Сви су у соби ћутали попа и отац. седећи а мајка стојећи више мене.

— Јеси готов 2

— Јесам.

Дај овамо! — рече попа.

Ја пружих пропис, а он погледа па се пљесну рукама:

— Красота! Божја красота!

— Та није зарг — рече отац а сузе га стадоше полевати. |

— Красота, велим! Е, жив био!.... Жив био... Дај, Боже, да и више обрадујеш своје родитеље!

Па приђе и пољуби ме. Отац ме диже на рукеи окрете цмакати; мајка плаче у ћошку... Нико не умеде речи од радости проговорити, а на мени играју рибићи од радости. На очи ми се навукла некаква магла па не видим ништа...

Попа први проговори:

Е, добро је! Нека је ђак жив и здрав! Бог дао те својим родитељима био на дику и понос!

Па се окрете мени:

Добро је, синак. Ама то је мало. Још много и много мораш учити док постанеш писмен: учи и ради,