Учитељ

932 ЗАБАВА И ПОУКА

слушај родитеље и старије и паметније људе.... А сад изиђи мало те протрчи по пољу...

“– Изашао сам и јурио по дворишту. Да ми је да могу поделити своју радост са целим светом !.... Сваком живом причао сам шта ми је попа казао.

Одем у кућу где ручак готове па им причам, онда ми се на једанпут прохте да сам на само па дунем из куће као олуј.

Отишао сам у воће и шетао. Чинио сам се себи самом већи. Поносио сам се што знам читати и писати. Гледао сам своју сенку пред собом и чинило ми се да је то сенка великог човека....2 |

Кад сам сам се у кућу вратио већ су били за совром. Попа је причао шта је батина добио док је научио читати и писати.

— Јест тукли су те, али нека су благословене оне батине, јер си, ето, данас поп! А да те нису деветали ко зна шта би од тебе било!.... — вели му отац.

Па окренувши се смотри мене, маши се и дохвати ме руком. | | — Ама овај!.... овај видиш! Нисмо га ни такнули ! Ваљда је Бог тако рекао!.... на то га одастро !....

Еј, весели ти бесмо сви. Ја озбиљно мислим да сваки онај, ко је имао своје детињство, најслађе поглбда на те дане !.... Никакве бриге, никакве беде. Свака, га стварчица "интересује, за њега је све ново, његов ум почиње улазити свуда, ништа за такве очи није затворено... Ама, пусто, брво мину ти дани... Док се освестиш оно протекли....

Исписао сам први пропис сав. Попа ми рече да је без погрешке. Онда ми нашпарта и исписа и други али рече:

— Пази, Милане! Ово ти сад још шшартам више нећу!

Ја отворио, што онај казао, деветоро очи, па гледам како попа шпарта. И баш сам добро запазио све па рекох:

— Молим те, попо, дај ми да видим хоћу ли умети !