Учитељ

ИЗВЕШТАЈИ И САОПШТЕЊА 963

за оправку њену требало 10—12.000 динара. Кад би се, пак, интернат сместио у 3—-% зграде, било би врло неудесно за надзор. — Чује се још и то, да се Господин Министар носи мишљу, да образује, делимичан интернат, Т. ј. неки, најсиромашнији, ученици да живе у интернату, а други, имућнији, по вароши. Али ово би било горе од свега осталога. Боље би било да школа остане и екстернат, но да буде оваквога полутанства. У овој прилици би интернисте свакодневно слушале од другова екстерниста о примамљивом животу ван интерната, те би па интернат у брзо омрзли, он он би им изгледао као ограничење слободе, као притисак, као неправда. Тада би биле буне неизбежне, и главна би цељ била премашена а на школу

и ђаке пала би нова незаслужена мрља, дао би се нов повод за осуду.

И тако из свега излази, да нема друга корисна излаза, но да прегну Држава и Алексиначка Општина, те да што пре сазидају и потребне зграде за интернат од 160 ученика. Те зграде не би морале бити овако украшене и овако скупоцене као што је школска зграда, већ нека буду просте али само целисходне. Место за ту цељ налази се не може бити угодније до саме школе, које је и довољно пространо, и здраво, а које се сада на овој новчаној оскудици може откупити за 3—4000 динара. Општина нека откупи ово место п нека га огради, а Држава нека подигне зграде. Кад Држава троши толики грдан новац на стотине излишних ствари по свим министарствима, а нарочито на војску, право је да жртвује коју стотину хиљада динара и за једну оваку просветну установу. као што је Учитељска Школа. Право је, паметно је, сувремено је, и патриотски је да просвета не буде вечито пасторче у државном буџету. Просвета је у данашње доба исто тако убојно оружје као и пушка и топ, па у приликама и убојније, а Учитељска, Школа је основа основи просветној. Ми ову потребну жртву с правом очекујемо и од Министарства и од скупштинских посланика, и захтевамо, да цифра потребна за подизање зграда за интернат Учитељске Школе уђе у буџет за 1897 годину — напомињући, да ће се за неколико година цела, издата сума уштедити на кирији, коју ће Држава морати плаћати без ових зграда.

Пољопривредно веџбалиште тако исто је неопходно потребно Учитељској Школи, као и интернант, те да се једанпут престане са бесплодним пољопривредним теорисањем, и да ђаци Учитељске Школе, који ће целог живота бити у непосредном додиру са народом, добију корисног прантичног пољопрпвредног знања. И о овоме треба да се побрину Алексиначка, Општина и Држава. Ошштина нека нађе довољно удесна земљишта и нека га огради, а Држава нека набави алате и пољопривредне машине, нека сазида кућу за баштована, нека плаћа способног наставника и баштована па ма га морала и из Чешке довести, и све остало, потребно за ваљано веџбалиште и угледно добарце, нека поступпо набави. Овако треба, овако се мора радити, ако се хоће да Учитељска Школа буде права учитељска школа. Без тога, и ова, једина школа ове врсте, која треба да даје свежине животу народном и да га креће напред, угинуће од оне исте болести, од које болује све наше школегво у Србији — од пустог теорисања и бесплодног вербализма. Не дао Бог, да тако буде! у

С,