Учитељ
262 ИЗВЕШТАЈИ И САОПШТЕЊА
учитеља —— просветитеља, послужи и од сада на корист и част драге нам домовине Србије! ;
«Кад погледамо овај лепи дом, тада нам се и нехотице отима из груди реч благодарности према свима чиниоцима, који припомогоше да Учитељска, Школа добије овај сјајни стан; с тога нека је изречена топла захвалност господину Министру просвете и цртвеннх послова; нека је хвала вредним и честитим грађанима алексиначким; ну највећу захвалност дугујемо највишем заштитнику српске просвете, Његовом Величанству Краљу, с тога кликнимо из дубине благодарне душе: Живео Краљ Александар 12“
После освећења зграде настало је послужење и тиме је званична свечаност завршена. По подне вило се је пред школом народно оро, од грађана, грађанака и ђака.
Нова зграда Учитељске Школе врло је лепо двоспратно здање, са 12 одељења за учионице, кабинете и канцеларије и једном великом салом, која, иде у вис за оба спрата. Цело здање кошта на 110.000 динара, а подигла, га је ошштина алексиначка.
Ова је зграда била намењена основним алексиначким школама, па је сада, кад је била готова, уступљена Учитељској Школи. Нема сумње да је Учитељској Школи потребна. боља зграда но што је била и она у Београду и она у Нишу; али, још је више ван сумње, да су се Алексинчани огрешили о свој пород, што су оне црвиће своје, своју будућност, своју децу основне школе оставили и даље у оним мрачним, тескобним и опалим уџерама, те да у њима упропашћавају и своја нежна плућа, и свој драгоцени вид, и своје целокупно здравље. — Из тога узрока, што план овога новога здања није грађен за Учитељску Школу, не одговара нова зграда потпуно Учитељској Школи; тако на пр. незгодан је распоред кабинета и учионица, нема довољно простора, за све богате кабинете ове школе, учиопице би могле за ове одрасле ђаке бити нешто пространије но што су, ит.д. Али, можда ће се временом по штогод од овога моћи и поправити, те ће Учитељска Школа моћи, зар, наставити без шгете свој живот овде у Алексинцу. Ми јој то од срца желимо. 5
Но, да би могла Учитељска Школа процветати у овоме месту, те постати правом учитељском школом, неопходно је иотребно ово двоје: 1) да се претвори у интернат, и 2) да се подигне уз љу пристојно пољопривредно веџбалиште.
Интернат је Учитељској Школи тако потребан, да је то већ општа истина те се то не мора више ни доказивати. Али, како га треба овде, у Алексинцу, удесити, те од њега буде праве користи — то питање треба свестрано расправити. Ево за го два три прилога. — Нијвећа је незгода у томе, што нема удесне зграде за њ. Говори се, да је Министар вољан да, откупи једну механу, која има око !5—90 соба. Али, та је механа посве неудесна за интернат Учитељске Школе. Пре свега она је близу пијаце, на врло живом месту, а према ђачким собама биле би, у побочној улици, све саме ковачнице. На тај начин не би ђаци никад могли мирно спавати и одмарати се, а нарочито од оних ковачница већ од 3 часа по по ноћи; а, шта значи миран сан за умне раднике, познато је свакоме, ко зна ма и. азбуку хигијенску. Даље ни у овој згради нема места за више од %#4—60 кревета, па и кад би се збили све кревет до кревета, поред тога, што би