Учитељ

212 СТОГОДИШЊИЦА -|- ЈОВАНА ГАВРИЛОВИЗА

ове земље, доброту своју указао им је као просветним_ радницима и зато му се учитељи морају одуживати радом својим, радом на просвети народној, радом за напредак и бољу будућност народа српског.

На том пољу радили су српски учитељи и до сада, и бев самохвалисања, можемо рећи, да смо ми, учитељи српски с ДОВОЉНИМ успехом радили на послу свом. Данашња основна настава знатно је измакла од оне, која беше пре две, три деценије. За такав напредак имају заслуге и други чиниоци, али је и рад српских учитеља имао ту велика удела. И ван школе своје, учитељи су по штогод привредили за напредак народа свог. У патриотском раду, држим, да вису учитељи изостали од других; у привредном погледу, нарочито у последње време, учитељи развијају све већи рад. Не спорим, да су учитељи у поменутом и другом каквом раду свом могли и грешити; али ко ради, тај и греши. У нераду су клице много већих грехова. А, на послетку, ко у овој земљи није грешио, нека први подигне камен на учитеља српског.

Но, поред свега досадањег свог рада, учитељство српско не мисли и не вели, да је учинило све, што му налаже дужност према школи и отаџбини и дужност према великом добротвору свом. Оно ће и даље радити, оно ће и даље чинити дужност своју. И, појимаћи дужност своју, учитељи орпоки, на данашњи дан, прослављајући стогодишњицу од рођења пок. Гавриловића, заснивају једну нову установу у Србији, установу од које ће несумњиво бити велике користи за српску школу. Та је установа — школски музеј или стална школска изложба.

Какав ће бити, или какав управо треба да буде тај школски музеј, о том би се имало много да говори. Али на данашњи дан није места дугом говору. Зато ћу овом приликом само у главном изнети какав ће бити овај српски школски музеј, како ће се радити на овој установи и какве ће користи бити од тога.