Учитељ

994 школски ОДБОРИ

тељев, да би му убила ауторитет у околини, он безбрижно и са пуно задовољства гађа и погађа школу и учитеља. Учитељу не остаје ништа друго, но да се неваљалцу поклони или уклони. Прво му не допушта углед, не допуштају му ни најобичнији обзири морала; а друго штети школу невременим премештајима. Бол што претреса душу учитељеву, што дира сваког поштеног човека, у толико је већи, што је оваким поступцима председничким често полазна тачка политички инат. Интереси школини су му последња брига. Ко се још не сећа онога страхотнога, писма једног боног учитеља из Мачве, што је ту скоро избило на јавност%! Ко ли је заборавио ону грозну нотицу

„Учитељском Веснику“% А шта би се рекло за оне случајеве где су умешани ниски прохтеви недостојних представника своје општине 2! Живо се сећам онога писма о председнику из Тамнича. Оно је карактеристично. По њему се може оценити, колико се просвета цени, колико се њезини посленици поштују. Само још два примера.

1894. год. био сам ревизор у топличком округу. Школа, у Кочану није имала ни једног једитог ученика од марта, месеца до краја године. Ни на испиту није било ни једног ! Уз малу кривицу учитељеву за то, крива је велика самовоља председникова, самовоља, која је толико набујала. само загревана крајњим немаром надзорне власти.

Један случај из овогодишње ревизије. Учитељ ваљан у сваком погледу. Поштује га цела општина, изузимајући 2—8 неваљалца, који су за сад на површини. Идеал је својим ученицима. „Лакше бих умро гледајући господина“, одговара једно његово болно ђаче својим друговима, на питање: зашто кући не иде% Над таквим учитељем извршен је неоспоран покушај убијства! Сада општинска власт, оличена у једном неваљалцу писару и слаботињи регенту, продужује што је започето. 20 дана није имао служитеља, јер му натурају сумњиве људе. Поздане људе, које узме