Учитељ

Жи Бр. БРЛУ

=

СОВЕСЊА 4. — БЕОГРАД 1896. ДЕЦЕМБАР — _ ГОДИНА ХУМ.

У ЗЕЛЕЋ

ПЕДАГОШКО-КЊИЖЕВНИ ЛИСТ

СА ГРОБА ГАВРИЛОВИЋЕВА

>

_ Размахнуло снажна крила, Зашумело седо време,

На плећима неуморним Носи оно тешко бреме.

На дверима вечне правде Својом тешком руком лупа И с бременом отежалим Пред судију вечног ступа. Преда њ ставља чудне даре, Оштре ноже, царске круне, Крв и сузе проливене, Уздисаја милијуне.

А крај свега. овог блага, Што донесе време седо, Пред Судију вечитога Спустило је срце једно.

То су — рече — људска, дела, Што их носим из гробова; Ево суза сиротињских,

Ево круна и окова.

Ево крви што је лије Завидљива, сабласт бледа.