Учитељ

440 НАДМЕТАЊЕ КАО ВАСПИТНИ ПРИНЦИП

себи, надметање изазива лоше страсти и прелази границе у којима је корисно. Детету престаје бити идеал усавршавање а постаје првенство; побуда за рад није љубав према, знању, већ завист према другу; победа. не доноси поуздање у своје силе, већ охолост.

ж

И систем школовања наших дана, и количина знања,

која се од ученика тражи, захтевају да се велики део времена уложи у брижљиво учење школских лекција. Како се данас доиста деца претрпавају непотребним ситницама, које само море памћење у место да се гледа на усавршавање размишљања, природно је, да тај умни рад постаје тежак и несносан. Радозналост дечја, која се у раним детињству не може лако да задовољи, прелази у школском животу у опасност, па чак иу мржњу на „школске предмете“. Редак је ученик да воли школско учење; огромна, већина учи, приморана школском и кућном дисциплином. И то није право учење, то је једна врста умног вегетирања: данас се научи, да се колико сутра заборави. Сем ових посебних узрока, мржња на учење потиче из природне тежње човекове да са што мање напора постигне што више успеха. Тврђење моралиста о пријатности рада, важи за људе с неодољивом енергијом, кондензованом вољом, или за духове вођене великим идејама и вишим осећањима. Остали осећају пријатност само у лаком раду, и кад није невоље, остављају умни и Физички рад на страну, да се предаду одмору и уживању. Ако је стрпљивост у раду равна ђенију, онда није ни чудо што тако мало ђенија има.

Ипак у умном раду има довољно пријатности за оне који су упознали вредност његову. Она долази с једне стране од њихових идеја, опажања и открића до којих се у току учења дошло, а с друге од савладаних тешкоћа. Рад постаје све лакши што се има више мотива који ће одржавати енергију у радника. Ови су мотиви вољни, осе-