Учитељ

у НАДМЕТАЊЕ КАО ВАСПИТНИ ПРИНЦИП 4

ћајни и интелектуални. Њихово је учешће заједничко и недељиво, само што једни преовлађују више или мање. Под вољним мотивима. разумемо енергију која изазива човека на рад, ма како овај био лак или незнатан. Она постоји у разној мери у свих људи; једни је троше у корисном раду, други у излишним напрезањима. Осећајни су мотиви лична и социјална осећања, почињући од најсебичнијих прохтева до највиших манифестација симпатије и љубави. Интелектуални мотиви представљају сазнање или бар наслућивање циља умном раду, и смишљену тежњу да се приближимо томе циљу.

И надметање спада у мотиве за рад. Оно изазива радњу духа, ставља у покрет све способности, утврђује пажњу, појачава посматрање, обуставља преухитрено суђење, развија осећајност и умерава је — у ошште изводи дух из пасивности. Ако има, добрих особина, скривених и неразвијених, надметање даје маха да се појаве и развију. Људи плашљиви, бев поуздања у своје силе, постају поступно смели, и довршујући у такој радионици стварање своје воље, јављају се као цели људи. Осетљиве и узбудљиве природе навикавају се на грубе утиске које им живот пружа и лече своју велику осећајност. Троме, неактивне духове надметање електрише и убрзава им мисаони рад. Брзе али површне мислиоце, који не могу да згреју надметање умерава, јер, у извесним приликама, успех је. на страни оних који више мисле и озбиљније проучавају. Надметање буди успавану снагу, као удар о коме песник вели да нађе „искру у камену“. Што је за драго камење глачање, то је за људе надметање: чак се и јачи користи слабијим, пошто се обратно по себи разуме. Надметање појачава и физичку снагу, као што то чини и са умном и моралном снагом. Посматрајте једног човека кад баца камен, скаче или диже терет. Има једна граница коју он не може прећи кад је сам, а коју редовно прелази кад се с другима надмеће. Морално образовање или ства-