Учитељ

458 О ПРИЛЕПЧИВИМ ИЛИ ЗАРАЗНИМ ОСПАМА У ШКОЛИ

Прве трагове богиња налазимо у далекој давнини у Хиндоставу и Хини, где су још пре рођења Христовог владале велике морије богиња. Којим су путем и када прешле богиње из Азије у Европу — не зна се још поуздано; али се са сигурношћу може рећи, да су већ УТ века владале, страшне заразе у јужној Француској и сев. Италији. — Владика Турски (Тоџк5), који је живио при крају УГ века употребљавао је већ латинску реч Уатоја, да означи богиње, Први научни опис великих богиња написали су маварски лекари (Абу Јакуб Бен Исак и Мохамед Иби Захарија Бен Разес,), који су живели око друге половине Х века. У току времена разносиле су се богиње трговином и ратовима — највише за време крсташких ратова — по целој Европи, па су напослетку пренесене и у нови свет — Америку, где су ужасно помориле тамошње староседиоце.

Али је помор у Европи највећи био при крају ХУШ века. Тада није било ни једног краја у Европи, који није био заражен богињама. После куге, која је понајлак почела опадати, богиње су постале најстрашнија народна болест. 3/ људи боловало је тада од богиња, у већим варошима зараза је владала без престанка а у мањим местима појављивала се од времена на време. Чести ратови # невоље, које после њих наступају, као и живљи саобраћај међу народима, ишао је на руку распростирању заразе богиња. Још од времена Разесова сматрало се као правило, да нико не може умаћи од заразе и да мора прележати богиње. Готова свака зараза покосила је огроман број људи а што је болест прележало, било је често онакажено или је носило до краја живота трагове ове страшне 6о-

у богињавих болес-

лести. У Европи је умрло тада од прилике ника. Нарочито су богиње мориле децу од којих је ~ болесника умирала. И у владалачким и богаташким породицама, где су 'богиње данас највећа реткост, односиле су своје жртве. Аустријска царица Марија Терезија беше готово под своју старост оболела од великих богиња и умало не плати главом. У Немачкој у којој су данас богиње у многим крајевима највећа реткост, умирало је при крају прошлога века 70.000 људи годишње, а у самом Берлину равно пре 100 година. (1796 године) 26.000 душа. Из овога ћете ваљда појмити колико је несрећа и јада наносила човечанству ова страшна болест прошлога века. Свет је сматрао богиње као казну божју и бејаше изгубио сваку наду, да ће се ова болест моћи нкада истребити. Можете мислити у каквом тешком положају бејаху ондашњи лекари, кад не имађаху никакове моћи, да стану на пут ужасним моријама. Лечење се онда састајало још од маварског доба у пуштању крви и давању на чишћење, пре него што су богиње ивбиле, а кад ове изађу по.