Учитељ

О. ПРИЛЕПЧИВИМ ИЛИ ЗАРАЗНИМ ОСПАМА У школи | 461!

богиње, сачуван је целог века од правих краста. То се приметило по највише на планинкама (станарама и музарама), које се баве мужењем крава. Да би се испитало ово народно веровање у заштитну моћ крављих богиња чињени су (1765 г.) чак и опити у Енглеској. Каламљени су они, који су кравље богиње прележали, људским 60гињама и нису били заражени; али су ови покушаји остали непознати. И у Немачкој се одавна знало за чудновату моћ крављих богиња и у народу је ово срество више пута покушано (један учитељ холштајнски у Килу калампо је крављим богињама 1791 г. троје деце и то са успехом), но без икаквих последица за саму ствар. Од туда, може се без икаквог спора рећи, да је Џенер био први, који је обратио пажњу света да се, калемљењем крављих богиња добија. заштита противу правих богиња.

Још првих година (1775) своје лекарске праксе у месту рођења (Вегкеју у зап. Енглеској) Џенер се одао на испитивање крављих богиња. На ово га подстаче, као што је сам говорио, једна сељанка, која му причаше, да није никада лежала праве богиње, благодарећи крављим богињама, које је добила при мужењу болесних крава. Као практичан лекар, Џенер је имао више прилика да се сам увери, да каламљење људских богиња даје негативне ресултате, код људи, који су већ прележали кравље богиње. Сем тога приметио је и да они људи, који су већ једном лежали кравље богиње бејаху поштеђени од правих богиња за време зараза. Исто је тако уочио, а то је већ и народу у оном крају била позната ствар, да ко је прележао праве богиње био је поштеђен од крављих богиња; те су с тога за време заразе код стоке радо узимали људе, који су већ прележали праве богиње. “ |

После многогодишњег (20 годишњег) испитивања и крављих и _људских богиња Џенер је опазио везу између њих и напослетку се“ реши да сам испита дејство крављих богиња. У тој је цељи 914 Маја 1796 године каламио крављим богињама једног здравог осмогодишњег дечка. Мају је узео (не са краве већ) са гнојне красте једне планинке, која се заразила при мужењу крава. Пошто се код детета каламљење примило и оно олако прележало кравље богиње, Џенер га (1 Јула) калами правим богињама, да би се уверио да ли је од њих заштићено. Дете није добило праве богиње, Кад га је после неколико месеци понова каламио правим богињама, није се разболело.

- Овим је опитом Џенер први научно доказао, да је наламљење нрављих богиња у стању да нас заштити од правих људских богиња. Интересантно је поменути, да је Џенер овај случај: почетком 1797 године саопштио лекарскоме друштву; али му тадашње нај-

>