Учитељ
460 (о ПРИЛЕПЧИВИМ ИЛИ ЗАРАЗНИМ ОСПАМА У ШКОЛИ
а
на се велику пажњу. Најбоље доба за калемљење сматрало се тада пролеће. Материја за каламљење није узимана од већ каламљених људи него од болесника, који лежаху праве природне богиње али лакше врсте и то 12—413 дана. Ради каламљења направиле би се у кожи 2—8 ранице на које би се кануло гноја од богињавих болесника и онда би се троћошкастом иглом учинио убод у кожу и тако гној унео под кожу и помешао са крвљу.
Гаду Моп(аспце, жена енглеског посланика у Цариграду, била је прва Европљанка, која је своју децу (најпре сина 1717 г. у Цариграду а затим ћер 1720 г. у Лондону) каламила људским богињама. да би их сачувала од заразе која је тада беснила. Она је била прва која је каламљење људских богиња пренела и у Енглеску, и ондашњи двор за каламљење заинтересовала. Да би се учинио покушај поклоњен је живот 6 разбојника, који су осуђени на смрт, под условом да се подвргну каламљењу. Ови су се сви олако разболели и добро прошли. Сад су чињени опити на деци — находчадима, који су такође добро испали. Ово је имало велики утицај, те се овај начин каламљења распростро врло брзо по Енглеској и свима културним земљама у Европи. Владалачке куће предходиле ву обично примером а за њима су приступали богатији сталежи у каламљењу своје деце.
Али одушевљење за каламљење људских богиња у брво је опало; јер се показало да оно није без опасности. Што се више света каламило људским богињама у толико је било више тежих болесника и више смртних случајева. Али је овај начин каламљења највише о тога наишао на велику опозицију. што се увидело, да су. калемљени људским богињама исто тако опасни за разношење заразе као и они који болују од правих богиња. Они су шта више разносили заразу и у оне крајеве, који дотле беху поштеђени од богиња и услед тога су се богиње све више шириле, место да су опадале. Од туда није чудо што је каламљење људских богиња изгубило сваку вредност чим је се рашчуло за благодетно дејство калемљења крављих 60гиња и већ почетком, овога века, видимо, да многе државе забрањују каламљење људских богиња (талијанске републике 1802 год. Аустрија 1803 г. немачке државице 1802 до 1806 г. и т. д.), а наређују каламљење крављих богиња.
Господо! Каламљење крављих богиња и његову снагу да нас заштити од правих краста, пронашао је, као што ђе вам бити познато, енглески лекар Едвард Џенер пре сто година — 2 маја 1796 г. Али он није био први, који је дошао на мисао, да каламљењем крављих богиња заштити свет од правих људских богиња. Још много пре Џенера било је у народу веровање, да ко случајно добије кравље