Учитељ

164 О ПРИЛЕПЧИВИМ ИЛИ ЗАРАЗНИМ ОСПАМА У ШКОЛИ

пред суд целог лекарског света. Огроман материјал у коме је било сакупљено искуство лекара целог образованог света, средио јеим објавио 1857 г. у плавој књизи Џон: Симон (Јоћи Зипоп). Овим је радом једногласно признато, да каламљење штити од велиних богиња и аотиуно одбијено мишљење, да се кналамљењем задобија нанлоност ка неким болестима. (Само се онда још није било на чисто, да ли се каламљењем с детета на дете може пренети и сифилис.) Ма да је овим радом дата најбоља сатисакција заступницима каламљења, опет њени противници нису ћутали. Нарочито у Немачкој дизала се с времена на време велика галама противу каламљења са хуманизираном мајом, т.ј. противу преношења маје с детета на дете.

И ако противници вакцинације нису могли доказати да се каламљењем с детета на дете може пренети туберкулоза, скрофулоза и рахитис (енгл. болест у костима), опет да би се избегла свака сумња а нарочито, да се не би преношењем маје с детета на дете пренео случајно сифилис или црвени ветар, тражило се са правом да се хуманизована маја замени анималном и обрати већа пажња на само каламљење. И заиста није потрајало дуго а већ седамдесетих година. почели су се подизати по Немачкој, Италији, Белгији и др. земљама заводи у којима се справљала кравља маја под надзором државним. Ова је постепено истицала људску ; јер је у сваком погледу боља од ње. И од тог времена а нарочито од како је уведено обавезно каламљење и поновно каламљење и обраћена већа пажња на само справљање маје и каламљење, заразе богиња у културним земљама постале су све ређе а број смртних случајева знатно је опао. : К М.

Међу свима образованим земљама нарочито се одликовала у увођењу строгих закона о обавезном каламљењу Немачка. Законом о каламљењу од ОТУ 1871 г. она је у томе погледу постигла најбоље резултате. Благодарећи овом закону и његовој строгој при"мени у Немачкој су богиње постале данас непозната болест; у многим крајевима нема их никако, тако да их тамошњи лекари и медицинари знају само из књиге и по причању својих професора. Отуда није ни чудо, што .је се у тој сретној, земљи заборавило на невоље и несреће, које је народ некада од њих патио, те се у немачком парламенту може да нађе и људи, који предлажу, да се укине обавезно каламљење, са простог разлога, што није потребно, јер нема више богиња. Они сигурно смећу с ума, да би „се богиње, које се сваке године са стране уносе у Немачку за кратко време опет развиле и распрострле, чим би се обавезно каламљење и поновно каламљење укинуло, као што виђамо у другим