Учитељ

ИЗ ОПШТЕ ПЕДАГОГИКЕ 509

ничити воља или управо самовоља, која је противна васпитним смеровима. С растењем умне снаге проширује сеп слобода. Надзор васпитачев, који је с почетка био непрекидан, смањује се мало по мало, и најпосле сасвим престаје, те млад човек сам собом управља. Сувишна неразумна, слобода шкоди неразвијеном васпитанику, јер тако се развијају тврдоглавство, непослушност и прекорачење закона. Морално незрели и необразовани људи злоупотребљавају своју слободу; зато мора бити стеге, нарочито према суровим и поквареним људима. Кад би се деци оставила потпуна слобода, то би било опасно и по њихово здравље и живот (кад би се деца играла ножем, ватром, с неким животињама, кад би ишла у заражене куће итд.. И казне се употребљавају поступно, најпре лакше, па онда теже, духовне — па телесне. Ну најбоље је, кад су васпитне прилике удешене тако, да васпитаник и не осети стеге, а ипак чини само оно, што је допуштено, па тако долази полагано до потпуне слободе и самосталности, где васпитачев аукторитет замењују сопствена, начела, или навике, и где владају сопствена воља и снага. Без овога човек не може бити самосталан. Схватање слободе јавља се најпре као могућност кретања, играња и, пословања, независно од туђе воље, после као избор између разних мотива, нарочито моралних, затим долазе слобода друштвена, независност државна, самосталност народна, и најпосле преношење појма слободе на идеалан свет, као: слобода савести, апсолутна слобода — замишљена у божанству, у царству божијем ит. д. Као што се поступно долази до слободе, тако се поступно развија и навика. Стална навика не може се од један пут стећи, него треба обично небројено понављања и обнављања и треба много времена за то. То важи за поједина лица, а још више за друштво. За обичне навике треба. бар неколико месеца, а за друге више година, док се укорене, на пр. писменост, извежбаност у неком заналу,