Учитељ

из ОПШТЕ ПЕДАГОГИКЕ 549

пр. ученици за време великога, одмора по нешто забораве, или као што се изгуби извежбаност у свирању и говорењу туђим језиком, ако се човек за дуже време не вежба у том.

УТ. Истинитост у васпитавању. 21. Важност начела истинитости.

Према овом начелу одређује се пре свега однос између васпитача и васпитаника, за тим други односи у друштву и у настави.

[) Однос између васпитача и васпитаника мора бити истинит, искрен, отворен, поверљив, утврђен међусобним учешћем, родитељском љубављу и детињом оданошћу. Без узајамнога поверења не може бити успеха, нарочито у васпитању моралних осећања и моралне воље. При правилном односу ученик се поверава учитељу у свему, што мисли и осећа и што намерава да чини; он је дакле сасвим искрен према учитељу, који му у таком случају најпре може помоћи. Такав је однос између деце и родитеља. Покрешке и мане не могу се поправити без сазнања праве истине у том погледу, узроци њихови не могу се отклонити, кад ученици крију своје побуде од васпитача.

2) Начело истинитости захтева, да. се само васпитање постави на реалну основу, тако да оно што потпуније одговара правој људској природи. Ми тражимо истинску ко- | рист од васпитнога, рада, при ком се не смемо заносити сумњивим или немогућним идејама, или уображеним смеровима. Ми хоћемо да видимо стваран успех у културном напредовању, како појединих људи, тако и друштвене цедине, руководећи се при том разумним, моралним циљевима човечјега живота, који су далеко од дивљачких, сурових нагона и страсти е једне стране, и од префињености извештаченога начина живљења са страсним материјалним уживањем с друге стране. Истинско образовање лежи у сре-