Учитељ

ЗАБАВА И ПОУКА 591

— Па што ниси написао 7

— Написао сам!

— Што ти своје ствари ниси са собом носиоћ унита он а већ сам осетио да види и сам да ме пита ко-

јешта.

— Да сам ја знао да ћу за то бити бијен, ја бих носио, а овако ко би се томе надао.

Отац се беше већ смирио. Саго главу па се дубоко замислио. Мајка ме нуђаше вечером, али ја не бејах гладан, и ако вас дан нисам ништа окусио. Био сам више уморан и жедан јер сам пешке дошао. Напих се воде па, задремах. Мајка ме одведе да легнем.

Кад сам се сутра дан пробудио затечем попу кога је отац дозвао.

Сад опет отлоче нов испит: шта је било како.је било 7.... Ја сам опет причао.

Послаше ме у кућу а они осташе разговарајући. Чуо сам добро кад попа рече:

— Неправда !

— Ех, неправда! Па да је све право, прошло би мимо небо! — вели отац. — Какви је он млађи па да, не отрпи! Ваљда је лако учитељу! Ја с њим једним да полудим; а. шта он мора чинити с оноликом дечурлијом!.... Шта би то

батанче радило да сам га дао на занат, па да га мајстор и калфе кроз руке пропуштају... Него, он мора опет натраг! Ја не ћу да њега у селу зову лудаком и да ја морам црвенити и пред бољим и пред горим од њега !....

Мене подиђоше жмарци. Али сам се решио не ићи више своме учитељу, џа нека ме убију'!.... |

Срећом попа као паметан човек обрлати оца те ме остави код куће до Петрова Дана.

ж Ж ж

Ја нисам седео беспослен. Ишао сам опет свакога дана, попи те ме је преслишавао и задавао нове лекције. До.