Учитељ

УЧИТЕЉСКИ ЗБОРОВИ 605

Према простору и броју становништва, ово је мали“ број школа, али надати је,се, да ће их у царево здравље ·—- бити више.

Насељеност земље. Француски научар Лавасер износи ове податке о насељености земље; Год. 1878 било је на земљи 1.501,108.000 становника., Од овог броја долази на Азију 830,080.000, Европу 364,374.000, Африку !70,390.000, Амернку 125,534.000. Аустралију 3,230.000, и на острва у Океану 7,120.000 становника. Ако се сравни број становника 6 површином земљишта онда излази да има: у Азији 44,142.000 квадратних километара и долази 19 становника на ! кмз у Америци · има 38,335.000 км“ 3 становника на | км> у Африци има 30.000.000 км“, 5 становника на | км“, у Европи 9,780.000 км“, 37 становника на | км, у Аустралији 7,695.000 км“, 0,: становника на 1 км“, на острвима 1,898.000. кмз, 4 становника на 1 км“. 1

" Целокупан континенат има 136,282.000 км“, а просечно долази !!

становника на 1 км“. Кад би се цела површина поделила на становнике,“

дошло би на сваког становника по 28 акра. земље (! акр=— 40. ара). Ако де становништво увећава и даље као до сад (509) онда ће године 2.517 доћи на сваког становника 1 акр земље.

Са расписаног конкурса. — Главни Одбор Учитељског Удружења у

седници од ! Априла тек. године прочитао је реферате г, г. Аџића и Путниковића О поднетим рукописима за једну књижицу, удешевну за, ученике Ги П разреда. На основу нових реферата Глав. Одбор одлучио је: 1) да се рукопис под знаком «Облагородите срце» као по све неудесан одбаци, %) рукопис са натписом „Нове приче“ а под знаком «побрините се за децу, па се не брините за људе» такође одбаци, јер и ако је по садржини најбољи од свију, не одговара расписаном конкурсу, као лектира за ученике Ги П раз. 3) да се рукописи: под натписом „СОмиље“ и „Низ бисера“ а, под знацима (Ум царује, а снага кладе ваља» и «дечја књига треба не само да забави већ и да поучи» врате писцима, а оставља им се на вољу да их према примедбама референата поправе и пошљу Главном Одбору, па који од њих буде примљен, штампаће се доцније, јер је за ову школску годину већ доцкан. 6

У овој свесци доносимо реферат г. Аџића, а други је реферат због величине остао за идућу свеску. Умољавају се г. г. писци, да се Га, Одбору обрате за рукописе. :

УЧИТЕЉСКИ ЗБОРОВИ У 1896—7 ГОДИНИ

Ен

Ове године образовано је 73 учитељ. збора. Зборови. су ови;

1. Алексиначки; 3. Баточински ; 3. Б. Паланачки; 4. Београдски ; 5. Бољевачки; 6. Брестовачки у Слатини у окр. тимочком; 7. Ваљевски; 8. Власотиначки; 9. Врањски; 10. Голубачки; 11. Гор. Лепенички у Наталинцима; 12. Гар, Милановачки; 13. Грочански; 114. Драгачевски; 15.