Учитељ

СМЕР ВАСПИТАЊА 625

смерови, што ће их васпитаник можда доцније у животу поставити себи.

Задатак моралног образовања није ништа, мање, већ да идеје правде и доброте у свој њиховој оштрини и чистоћи претвори у предмете воље, те да се унутрашња, реална садржина карактера, дубока језгра личности управља по њима, одбацујући све остале могуће смерове. Васпитач ће испунити свој задатак онда, ако од свог васпитаника обравује такву личност, која непрестано пази да своју стварну

вољу доведе у склад са идеалном вољом, — која. се непрестано пита: да ли јој воља — као једини израз љубави ка моралности — одговара идејама, и да ли је увек то-

лико моралнога хтела и чинила, колико то идеје налажу или допуштају. Морална чистоћа воље, чистоћа нашег мишљења да у свима приликама хоћемо непрестано пора то је једино што је достојно поштовања.

Питање о јединству васпитног смера решили смо дакле у смислу идеала човечје личности, који треба остварити. у васпитанику.

Васпитање се бави образовањем личности те

потребује једну етику, којој је тежиште у науци о моралној личности. Таквој личности није принцип делања какав

спољашњи закон изван ње, већ њено сопствено биће у њој самој. Воља је ту дакле потпуно слободна, пошто — у себи везана — не може ништа друго, већ остваривати своју сопствену моралност, своју другу природу. Дела, која зависе од спољашњег света, нису прави морал, већ непрестано унутрашње обраћање ка принципу свега доброг. Поједине радње у спољашњем свету само су неопходан израз тог унутрашњег животног принципа. Тако постиже воља, свој највиши облик; свака је њена појава израз разумне укупне воље; она не бира једну од више могућности, већ иде сигурним путем посред смутљивих противности у животу.

УЧИТЕЉ 42