Учитељ

626 СМЕР ВАСПИТАЊА

Ну, морална личност није никад савршено готова, већ се непрестано развија. У тој коначности воља се увек налази тек у процесу развића у правцу апсолутног становишта. Крајњи смер свега развића јесте образовање моралне личности.

Тако дођосмо ето до идеалног смера. Нико не може знати зашто смо ми постали. Ну, кад смо већ једном ту у бескрајном процесу бивања: дај да дадемо неког смисла нашем битисању — уздижимо се све то више у сазнању морала. Из тих разлога постависмо себи смер, који нам у јасном и разговетном нацрту пружа наука о моралним идејама.

Али не само то. Смер, који тражи да се у васпитаникову душу усаде и утврде етичке идеје, показује уједно и пут којим се он може постићи. Свако дете донесе собом у школу суђења о вредности воље. Ну, да ли су она правилна7 Да ли је свако суђење схваћено потребном прецизношћу% Да ли та суђења владају душевним животом васпитаниковим% После таквих и сличних питања може васпитач да, упозна свој задатак: да образује та дечја суђења, и да из њих изведе стална мерила, на којима се оснива моралан карактер. (Види чланак о карактеруј.

Према томе наш васпитни смер гласи: васпитање "треба да. образује од васпитаника моралну личност, да га спреми дакле за велику животну заједницу у којој је позван да ради т. ј. да га утврди у увиђању узвишености етичких идеја, како би се могао енергично и слободно на супрот ставити свакој несавршености у кругу дотичне заједнице. ч

4. Индивидуалан и социјалан карактер нашег васпитног смера.

Наш васпитни смер је како индивидуалне тако и социјалне природе.