Учитељ

ОМЕР ВАСПИТАЊА 627

Хоћемо ли ми да утичемо на друштво преко појединца % Несумњив одговор на ово питање је: појединац је члан друштва. Ми смо постали и живимо у заједничком животу. Ми се осећамо обвезним према заједници. Вредност нашег битисања састоји се у служењу заједници. Тек у саобраћају са целином налазимо ми задовољства и користи. Нико није сам за се моралан. И у пустињачкој самоћи може до душе цветати врлина — али је она закопано благо. Вредност личности цени се по ономе што она у заједничком животу чини. Права је бесмислица васпитати индивидуу одељено од целине. После Русоа. није нико више ни дошао на ту мисао. -

И наша педагогика прихваћа до душе бинерни однос измећу васпитача и васпитаника, али тим не тражи она ни социјално ни историјско изоловање. Индивидуална педагогика чини основу социјалне педагогике исто тако, као што се и индивидуална етика проширује у социјалну и као што психологија народа допуњује индивидуалну психологију. Ако друштво треба заиста да се полако претвори у један етички организам, морају се прво индивидуе морално образовати. Са старањем о добру појединчевом спојено је уједно и старање о добру његовом као члану друштвеном. Сав педагошки труд посвећен је непосредно индивидуи а посредно друштву. Циљ томе трудном послу поставља етика, показујући прво као индивидуална етика идеал човечје личности, а за тим као социјална етика идеал човечјег друштва, који се не може остварити, ако поједини чланови не раде на свом усавршавању.

Пут ка социјалној педагогици води преко индивидуалне педагогике. Социјална и индивидуална педагогика, нису две противности, већ се допуњавају као два различита начина разматрања једне и исте ствари. Ми не смемо бити зависни од друштвеног организма. У последњој инстанција не може се васпитни смер извести из постојећег друштвеног етоса, њега може одредити само етика; она

42%